Učitelj

546 Петрија Д. Симићка

Сад наставник прочита полако један део, нарочито пазећи на наглашавање првих слогова и да стане довољно код тачке. После тога читају деца, полако, никако не дозволити брзање. Тако се део по део прочита цела прича. Прочитати целу причу 2—3 пута.

Затим место препричавања деца сама изводе причу драматисањем. Већ су израније извежбана. Божа каже: „Госпођо, ја ћу бити Гавра“. Милан: „А ја ћу отац“. Душанка: „Могу ли ја да будем мајкар“ Примедбе: „Па овде нема на слици мајке!“ „Али он је имао и мајку, сигурно!“ Радмила: „Ја ћу их све уредити“. — Добро — Таман они почињу да причу изводе а Аца пита: „Молим госпођо, можемо ли нас 2—3 да будемо курјаци, па само из даљине да урламо» Радмила: „Можете, биће страшније за Гавру!“. Мала Олгица: „Али у шуми има и птица, па ја и Нада да будемо птице >“ Радмила: „Добро, нека све девојчице буду птице! Наставник потпуно препушта деци сав посао око тога. И збиља имаће право задовољство шта је све дечија машта створила од ове причице.

Радмила (тихо наређује птицама): „Певајте али полако!“ (ћи, ћи, и... свирање — чује се) а она прича: Било је дивно у лугу, слушајте како птице дивно певају. Гавра је трчао, пео се по дрвећу и отишао далеко, чак близу велике шуме, (Заповеда курјацима: „Урлајте!“) а тамо има курјака. (Чује се: „Ду“, „ау“). Наједанпут Гавра виче: „Јао, мамо, јао страх ме!“ И сад долазе родитељи! (Отац га грди, мати такође. М уз највеће весеље деце драматисање је завршено.

И што је најглавније уз суделовање целога разреда. То су им најрадоснији часови у разреду. Код куће ће нацртати луг, Гавру — или који хоће момент из приче. (Приликом прегледа наставница се уверила да су скоро сви мушкарци нацртали курјаке, а већина девојчица птице по дрвећу и јагоде и цвеће шумско). На вежбанкама ће написати по једну реченицу коју ће смислити 0 Гаври, о лугу и т. д. (И ту готово исто: мушкарци су смислили о курјацима, о пењању по дрвећу, — а девојчице: 0 певању птица, брању јагода и цвећа).

Идућег часа, или кад то наставница нађе за потребно, обрадити писано слово „г“. Наставница изнесе пред децу штампано слово „Г“ на картону. Шта је овог (Слово „Г“ штампано). А каквих још слова има» (Писаних) Где ћемо њих наћи» (У писму). Наставница изнесе поред децу на картону писано слово „г“. Деца упоређују, налазе да штампано слово „Г“ нема косе црте танке.

Наставница пише на табли а деца говоре: коса црта танка, усправна дебела на десно савијена танка и горе положена танка. Пошто су већ учили слово „п“ и „и“ њима је то лако. Излазе на таблу и пишу слово „г“. Затим пишу на својим писанкама један или два реда. Скоро сва деца лепо пишу, јер је ово једно од најлакших слова за писање и онда прелаз на читање писаног текста, по истом поступку као и код штампаног текста.

Петрија Д. Симићка, наставница Вежбаонице мушке учит. шк. у Београду,