Učitelj

Филип Вишњић 593

КУЛТУРНА ИСТОРИЈА

Филип Вишњић _

— Од Милице Лазаревић —

У Босни, у којој никада није угаснула искра слободе и народне свести, у земљи која је чувена са свога оријенталског севдаха, угледао је свет у селу Трнави, нахији зворничкој, године 1767 велики народни гуслар и песник Филип Вишњић. Крштено име његовог оца било је Ђорђе и звали су га Стојан Вилић, али Филип се прозове по матери Вишњи, (којој је крштено име било Марија), што није усамљен случај у нашем народу.

Врло рано је остао без оца, а његова мати се, као удовица, преуда у село Међаше, близу Бијељине, где је Филип провео своје најраније детињство.

„Пјесма добра спава у слијепца Поглед смета мисли и језику“ - Његош

Још у раној младости, у својој осмој години, оболео је од краста (великих богиња) и тада би лишен вида. Већ тада се осети његов песнички дар и велика способност памћења народних песама.

„Ти нијеси слијеп, игумане, Кад си тако мудар и паметан. Будале су с очима слијепе, Које виде а залуду виде, Требају им за просте потребе“ 8 Његош

И својим рођењем и доцнијом тешком судбином својом био је предодређен за један велики задатак, који је с највећим успехом и спровео. Живео је у оно време када се крвничка сила Турака осећала свуда и на сваком месту; и та недела турска распаљивала су његову, и онако велику, мржњу. Вишњић је потпуно правилно схватио свој положај, није се хтео предати очају, пригрлио је гусле, то једино српско добро коме Турци нису могли ништа. (Он је песмом хранио друге, а њега је песма хранила. Обишао је цео Босански пашалук, ишао по Србији и допро чак до Скадра. Оживљавао је народну прошлост, певао је стару славу и старе јунаке. Кроз песму и уз гусле он је прижељкивао слободу и хтео освету Косова. Будио је из сна Марка Краљевића, кликовао Милоша Обилића, позивао Југовиће, помињао Бранковића, сећао се Реље Крилатице, Ми'ана Топлице, старог Вујадина и осталих наших витезова. И када 1804 године плану прва пушка и букну устанак, као да се нешто раскиде и у самом гуслару, напусти прошлост, остави песме, које је од других чуо, и као надахнут животворним дахом дивинаторски наслути време и огромне догађаје који су на помолу.

Учитељ 38