Učitelj

666 Д-р Милош Ђурић

спартанске врлине (Рш!. Гус. 21 и 28) и Ликургове законе ставио у стихове и удесио за њих музику (ереХолошбе СТ АП. 5тот. 1 16, 78). Као Терпандар путовао је и Арион: из Коринта, где је живео на двору тиранина Перијандра (625—585) и као аполоновски китарод облагорођивао дивљачну дионисијску народну уметност, путовао је у Италију и на Сицилију (Негод. 125) и у тим крајевима обогатио и оплеменио морално-религиозно осећање везано за култ Аполона. О њему биће још речи у хорској лирици.

У јачој светлости појављује се лезбљанска лирика тек на свршетку УП и у почетку МГ века, у време кад Митилену, главни град на Лезбу, потресају унутрашње размирице, т.ј. борбе аристократа против демократа и тирана, и спољашње недаће, т.ј. ратовање Митилене с Атењанима о Сигеј у Троади.

Алкеј из Митилене припадао је са својом браћом, Антименидом и Кикисом, аристократској породици и тврдо пристајао уз аристократску странку.

Доста незнатни одломци његових политичких песама обавештавају нас како се он држао у политичким немирима своје отаџбине, и колико је мрзио на своје противнике. Алкеј није дух као Ликург, Солон, његов земљак Питак, Перикле и слични људи, који се издижу изнад партијских страсти свог времена и, 06дарени политичком мудрошћу и далековидошћу, умеју да стишају и да уобруче разобручене покрете, него аристократ од главе до пете, који једнострано, али отворено и часно, брани пренмућствена права свога сталежа, презире демократију и њене вође (фрг. 26, 4; 27, 5; 45,6; 48, 11), одбацује сиромаштину и њену сестру, очајање (фрг. 102), а цени богатство као подлогу политичке моћи и личног уживања живота (фрг. 101) и у томе се слаже с Теогнидом (ст. 383, 699, 1117) и с речима Спартанца Архидама и Тејанина Питерма, старог јонског меличара. Непримирљиву мржњу којом је Архилох мрзио ва Ликамба, личног непријатеља, Алкеј је преносио на политичке противнике. Кад је умро демократски тиранин Мирсил, он је певао:

Сада се ваља опити и на силу пити, јер је умро Мирсил (фрг. 39)

Али, ма да је Алкеј и ту, као свуда, сав од импулса и темперамента, ипак из његова описа оружнице (фрг. 54), из прослављања божанског чуда у химни Аполону, где се описује како Аполон на лабудовим колима из хиперборејске земље долази у Делфе уз учешће целе природе: уз певање славуја и ластавица, поцвркивање зрикаваца и жуборење Касталије и Кефиса (фрг. 2—4 Вегок), а тим описом послужиће се Синесије за цртање доласка Христова на земљу (ћушп. 9), затим из других химни (фрг. 1—15) и митолошких примера (фрг. 32; 78, 5; 110, 18; 142), из похвале Тетиди, жени Пелејевој и мајци Ахилејевој (фрг 74), из молитве

за Упор, и АпзЕ РОШ. Ш 14, 1285 а 35 55; Плор Гаег!. 1 81. 85 Н. Јигепка Меше Ггедег дег Заррћо и. дез А атоз, УЛеп 1914 (Ац5 а. „МЛлепег Зшифеп“ Ва ХХХМ)ђ, ра. 226—229.

а ши