Učitelj

а 205

и њихових продуката који су поједине дијелове нашега народа одржали у животу под различитим туђинским културним и политичким утицајима кроз вијекове. То ће моћи тим прије и лакше да постигне, што тај узгојни идеал није само националан него и етички, јер га без љубави и њоме изграђене трпељивости не можемо никако достићи!

СВЕТОЛИК О. АВРАМОВИЋ:

О урођеној култури нашега народа

У прошлој 1935, имали смо два славља: Светосавску годину и стогодишњицу од смрти народног песника Вишњића. Оба та славља у својој суштини крила су једну тенденцију: култ духа светосавског и култ народног генија израженог кроз Вишњића и народну песму, што у самој ствари значи једно исто: изражавање једне исте духовне снаге у разним облицима. О значају и садржини светосавске културе писао сам раније у једној прилици, а о Филипу Вишњићу имали сте прилике да чујете читав низ академија, речи и написа, где се много и лепо говорило о значају слепога гуслара и о утицају његове песме на велике историјске догађаје почетком 19 века. Све то нећемо овом приликом понављати, већ ћемо указати на унутрашњу сличност ових славља и на њихово карактеристично свођење на једно: на елементе једне јединствене снаге, која се крије у дубинама народне душе и која се изражава на исти начин и облик и кроз Вишњића као и кроз светосавску културу; кроз народни еп и кроз сву народну усмену литературу; кроз многе знане и незнане народне песнике и рапсоде; кроз народну музику, народни вез и шару; кроз дуборез и неимарство итд. М свуда једним замахом и обимом, у једној боји и тону. Указаћемо, даље, на битисање једне сирове и снажне културе, која, изгнана из сјајних дворова Немањића, скрива се и укопава дубоко у народној души, да отуда у даним моментима избије и засија елементарном снагом и сјајем. Чисто материјални изрази и облици те културе, тако многобројни и лепи у блиставом и сјајном, Немањићском средњем веку, просечени су инвазијом иноверника, али суштина и спиритуални израз те културе није пресечен. На место физике културе остала је у народној души метафизика те културе, тј. остали су неокрњени њени психоетични основи. Остала су жаришта покривена пепелом, из којих су с времена на време избијале светлосне искре, које су палиле и загревале поколења; покретале и стварале историјске епохе и догађаје, будиле и инспирисале велике људе и витезе. Та — да останемо при овом изразу — метафизичка основа наше културе, ти њени никад непресушени извори и корени, тај спиритус нашега рајетина сељака и горштака био је подстрек и агенс наших сељачких буна на освитку 19-ог века, исто онако као што се из