Učitelj

209 аи RRRnRRqooT"

ције. Верујемо да сви сокови нису још исцеђени. Има додуше извесних талога и жар је пепелом покривен, Али у свако доба пепео се може разгрнути па да опет добијемо стару светлост и топлоту. Из познавања извора те исполинске снаге нашега народа нићи ће несумњиво онај разумни социјално-национални патриотизам, вера и оптимизам и оно велико осећање за које Скерлић каже: „Да је трезвено, демократско и социјално осећање солидарности са својим народом, са широким слојевима народним који чине суштину и темељ једне расе.“

У времену кад се често може чути како нам је младо поколење бескрвно и бледо могло би се поздравити и искрено пожелити једно овако уверење песника Ракића изражено у овим стиховима :

„Ја осећам ипак испод свежих грана И калема нових, да, ко некад јака

У корену старом струји снажна храна, Неисцрпна крепост старинских јунака“.

POKRET ZA NOVU ŠKOLU U JUGOSLA ИЛ 0 94455 9 ЈОСОЗРАМИЛ Dr. FR. H. MANDIĆ:

Pokret uzgajanja u prirodi u Jugoslaviji

a) Ideja nastave u prirodi javlja se u Jugoslaviji dosta rano. Već 1906 propagirao je tu misao direktor učiteliske škole u Jagodini Srefen Adžić, dakle prije no što je bila u Šarlotenburgu ostvarena prva šumska škola.

Učiteliska škola u Jagodini imala je veliki vrt i polje od preko jedanaest i po hektara zemljišta. U tom je vrtu uredio Adžić poljsku školu (kako ie on zove) za učenike zavoda, dakle za zdravu djecu. On je dao urediti posebne sjenice, pri čemu se mnogo trudio oko stvaranja njihovih oblika koji su prema mjestu bili polukružni, amfiteatralni ili poluamfiteatralni. Kao botaničar i prirodoslovac najbolje je znao odrediti koje je grmlje i drveće naiprikladnije za takve sjenice da dobije dobru okolinu za poljsku školu, te ih je ор:sao u knjizi »Poliska učionica«. Mnoga svoja predavanja završavao bi Adžić riječima: »Napolje iz školskih zgrada za toplih dana! Napolje iz radionica u zelenu svježu polisku učionicu, u vrt, u grmlje! Napolje iz grada u prirodu!« Mladi učitelji, koji su svršili zavod, počeli su zagovarati i provoditi tu ideju u različitim mjestima, ali je svjetski rat uništio lijepe početke ovih škola u nas.

lako poliska učionica, kako ju je Adžić ostvario, nije bila ona koju mi danas pod tim imenom razumijemo, jer se nastava tu njoj održavala samo od zgode do zgode i samo iz pojedinih predmeta, to bi se ona, pod njegovom umnom upravom, sigurno u takvu razvila.

*) Predavanje koje je g. Dr. Mandić održao 23 jula 1936 god. na III inter, kongresu škola u prirodi a Hanoveru, Ur.

Учитељ 14