Učitelj

228

месту може се поставити само један србијански учитељ или учитељица, ако у томе месту има бар један учитељ аустроугарски поданик, под чијим ће надзором и контролом радити србијански учитељ. Ако се у неком месту не би могла вршити ова контрола, није могло бити ни речи о постављању србијанског учитеља или учитељице за учитеља основних школа.

По причању једног нашег југословенског учитеља који је за време окупације Србије био прво учитељ у Београду, па је после премештен у Ужице и Г. Милановац, учитељски курсеви у Београду били су без икакве вредности. На овим курсевима неквалификовани учитељи држали су нека предавања из предмета основне наставе под надзором квалификованих учитеља који су после ових одржаних предавања држали критику на иста. Како каже овај учитељ, предавања су била очајна и мизерна толико да критичар, ако је хтео да буде савестан, није могао ни једну лепу реч о њима да каже. Све се ово да лако разумети кад се има на уму да ови назови учитељи, може бити, имају тек свршену целу или неки разред основне школе, и да су век провели на каквом занату или томе слично. И од куда би онда они и могли знати предавати у основним школама. Окупаторској управи баш су били потребни овакви „учитељи“ који су у војсци били подофицири, а по народности су били обично Немци или Маџари, који су по мало знали говорити српски. Није нашим непријатељима било стало до тога да нашу децу васпитају и нечем науче, но да се на њих утиче под војничком дисциплином да буду запојени и одани аустроугарској националној идеји. Колико се рачунало на учитеље подофицире довољно је истаћи да су неки од њих били школски управитељи па чак и срески надзорници квалификованим учитељима!

Са постављањем неквалификованих женских за учитељице · било је још горе, јер су оне у већини случајева биле по све неспремне, али је уз то међу њима било и доста проблематичних личности које су са аустријанским официрима стварале читаве оргије и проводиле ноћни живот у основној школи код Саборне цркве, где су становале и биле у менажи заједно < официрима. Ето, какве су личности окупаторске власти постављале за учитељице српској деци. Овакав рад окупаторских власти није могао служити на васпитавање и просвећивање српске омладине, већ на понижавање српског народа који је све ово с гнушањем и презрењем гледао а своју је децу у кући васпитавао и бодрио је да не клоне духом и да не прима ништа од оног што би ишло на штету Србије и српства, које је чекало свој васкрс и своје ослобођење од своје јуначке војске и својих великих савезника са солунског фронта. Српска деца нису смела певати српске песме а нарочито патриотске и српску химну.

Интересантно је истаћи да је Аустрија у окупираној Ср ији 1915 године водила скоро исту просветну политику коју је водила и при окупацији Босне и Херцеговине 1879 године. По окупацији Босне и Херцеговине за учитеље основних школа босанско-херцеговачкој омладини Аустрија је постављала, поред ква-