Učitelj

НЕ или

је у већини случајева већина чланова. Веће социјалне заједнице су у ту сврху организовале правни поредак, један низ превентивних мера као: објављивање закона, васпитавање деце у политичком, социјалном и националном духу, ширење свести о заједничким интересима, стицање извесних знања о социјалном реду, стварање навика и воље за заједнички живот. Репресивне мере сачињава један систем судских казни.

У школи такође мора постојати известан ред, ако се хоће несметано и најлакше да остваре васпитни циљеви. Тај ред је разнолик и ми се нећемо упуштати у његово детаљно описивање. Превентивне мере сачињавају известан низ услова, делом психолошке, делом социјалне, а делом чисто физикалне природе, које имају за циљ да олакшају одржање реда и испуњавање социјалних норама.

Међу репресивне мере. спадају у главном казне, Казна је, најопштије речено, једно зло које се на основу извесних прописа спроводи над оним који је прекршио ред или пренебрагао дужност. Циљ казне по једнима је одмазда (рип!иг аша реса шт езђ), то значи законска освета или надокнађивање социјалне штете настале преступом, наношењем зла ономе који је преступ учинио; дакле, надокнађавање социјалног зла које је настало прекршајем реда или неиспуњавањем дужности другим законским злом. По другима циљ казне је васпитни (рипћиг, пе рессешг), тј. кажњава се ради тога да кажњени, а нарочито остали чланови заједнице, не понављају грешку.) Примарно право кажњавања У људским заједницама, има држава. Све друге заједнице изводе то право из државног права кажњавања. Чак и школско кажњавање изводи своје право из државног права кажњавања. Међутим државно право кажњавања почива по једнима, на друштвеном тј. фиктивно-историском уговору између појединаца, који се прећутно признаје. Појединци су својим удруживањем у државну заједницу пренели на њу сва своја права; тиме она постаје главни чувар реда, те тиме и главна инстанција кажњавања.

По другима, право кажњавања се изводи из моралних и педагошких обзира и циљева. Тако се по Канту право кажњавања изводи из категоричког императива тј. из једног априорног принципа практичног ума, који нам категорички налаже вршење дужности. По трећима, право кажњавања правда се самим преступом или као што Хегел каже: казна је негација негације права. Ми смо изводили ове теорије због тога, јер оне заправо чине саставни део моралног осећања оправданости казне. А психоаналитички значај и утицај казне и кажњавања може се разумети само онда, ако се има у виду оно осећање и убеђење оправданости, које осећа односно има онај на ког се казна односи. Код деце, која у том погледу примају моралне назоре својих родитеља и чији психолошки састав је много нежнији, кажњавање нарочито у млађим годинама, а пре свега у првим годинама живота, има много већи и дубљи значај. Да бисмо могли разумети значај и последице казне код деце, треба да имамо у виду

5 Види о томе: Тома Живановић, Основи књижевног права, Београд.