Učitelj

294 ===

припада увек већини. Али, иако нема формалног воћства, ипак се готово увек истакну или наметну неки чланови, који, некад приметно а некад неприметно, воде целу групу куда и како они хоће. Тада се јавља и „опозиција“ са противним схватањем. Под њеним утицајем „вођи“ се повлаче, или, ако имају јаку тежњу за влашћу и наклоњени су диктатури, напуштају „матицу“ и прилазе другој, противничкој групи којој откривају све тајне планове својих бивших другова. Тим откривањем противници се служе за исмевање и омаловажавање целе групе особито код девојака. Ако исмевање пређе границу, онда се донесе одлука да се противници исмевачи

»ортачки“ измлате. Ова физичка разрачунавања узму некад то-

лико маха да је и месна општинска власт принуђена да се умеша. Али то се ретко дешава; обично се међусобно истуку и „сваки остане на своје“, или се оговарају и клеветају код девојака. Али кад запрети општа опасност од младића из суседних села, сви се удруже да се заједнички бране, иако су дојуче били „крвни“ непријатељи и супарници у љубави.

Узрок овим младићским размирицама, појединачним и групним, јесу готово увек девојке. Оне могу да заваде и најбоље другове, „два ока у глави“, у чему после уживају. Ретки су младићи који отворено гледају на ту „препреку“ и разумно решавају све спорове, не допуштајући да се девојачка таштина развије и пркоси на штету свих момака.

На сеоским светковинама младићске групе заједнички плаћају свираче, када се нарочито спријатеље. Коловоћство, међутим, тече према утврђеном распореду. Но често се дешава да извесни младићи неће да поштују тај ред, већ хоће да другима наметну своју вољу. Том приликом се привремена група раскида и образују се мање групе. За поједине групе и младиће овај тренутак је врло згодан да покажу своју снагу пред скупљеним светом. Настане препирка која се готово увек сврши расцепом кола. „Бунтовници“ изнајмљују другог свирача и засебно праве »„оро“. Али и овде девојке одлучују победу.

У групи се иде не само на свадбе него и у крађу воћа, више из пакости и освете, јер воће има готово сваки младић на свом имању. Пре него што се пође у крађу изврши се подела рада: једни ће чувати стражу, други ће испитати крај, а трећи, најхрабрији, вршиће „операције“. Кад „лов“ буде, на унапред одређеном месту се састану и заједнички поједу плен у највећем задовољству, јер им је успела крађа, коју сматрају као подвиг. Ако одлуче да се некоме нарочито освете, они му, поред осталог, полупају лубенице, поломе винограде и нанесу друге штете. Због једног таквог ноћног „подвига“ младића од 15—18 година била је приморана и општинска власт да врши увиђај и истрагу, која се, и поред свих напора општинских часника, свршила безуспешно, захваљујући хладном држању виновника.

Групе младића се често и опијају, нарочито кад нађу негде „муфте“, и кад их родитељи не могу видети. Ево једног разговора младића од 16—21 г. Један из групе (20 г.) који ради на вршаћој машини, узима реч: „Бе мо једну ноћ сви пијани и завуко'мо се у колибу. Кад нешто, сотона ли је, шта ли је, до'вати „жегре“, па

и = њи

пи пп __н = ___внљ.._ ни