Učitelj

ловима, док је обратан пут — од одељених (изолованих) делова, добијених анализом коју су извршили одрасли људи што апстрахују од значења ствари или симбола — безусловно и нужним начином статичан. Статичка настава садржи у себи већ по своме властитом карактеру много механизма и разбијене поцепканости, док је динамичка настава услед своје везе са смислом знања и садржином вештина далеко ближа моменту органичности. Психолошки основ статичке школе је атомистичка и синтетичка психологија, а основ динамичке наставе је функционална и „гешталт“ психологија. Професор Клапаред (СТарагеде) зато с правом назива овај правац у педагогици функционалном педагогиком.

Динамизам наставе указује нам се, дакле, као даљи королариј („согоПапцит“)“) органичности, као што то беше и захтев прирођености ситуације и реакције. МИ њега карактерише активност, израз властитог стремљења учениковог и самостално изграђивање личности избором из многобројних утицаја. У дидактичком динамизму добија васпитна делатност много на диференцираној целосности која је далеко од сваке униформности у наставном миљеу и ђачкој реактивности. Та целосност, у којој је сваки део испуњен смислом што долази од његове улоге у целини, синоним је органичности или животности. У целосности наставе изједначује се статичност са динамичношћу и стално се потире у настојању да се понашање учениково измени на боље.

Ш глава Унутрашња мотивација наставе

При настави суделују у процесу учења два главна чиниоца: сам предмет (вештине или знања) и субјект који тај предмет учи и свлађује. Педагози су увек тражили везу међу објективним и субјективним чиниоцем наставе, и то било да приближе предмет ученику или да привуку ученика предмету. Тим настојањима да се предмет учини интересантним за ђака или обратно, да се код ученика пробуди интересовање за предмет, придавао се у развоју педагогике различит значај. Они педагошки правци који теже да изменама на предмету или око предмета учине учење занимљивим јесу више статички, механички и не осврћу се толико на прирођеност ситуације. Обратно: правци који преносе интерес у унутрашњост ђакову, остављајући предмет таквим какав јесте у његовој социјалној улози, приклањају се више динамичности наставе и њеној органичности. На крају: у новој идеологији налазе се предмет и субјект у узајамном дејству и они су само фазе једног те истог, јединственог процеса органичког стицања искуства.

Несташица места не допушта нам да укажемо на то како се развијала теорија о интересима и како се, већ према различи-

8 Королариј = у логици директна последица (конзеквенција) неког већ доказаног суда. Прев.