Učitelj, Feb 01, 1940, page 27

нам принцип унутрашње мотивације наставе само као королариј“) основног аксиома данашњег схватања органске наставе. Учитељ напушта интересовање, вештачки пробуђено додацима уз предмет или другим променама на предмету, и обраћа се интересу који је непосредно дат у систему ученикових циљева и потреба, тако да наставно градиво изазива питања на које онда настава даје одговор. Са овог гледишта је свест о проблему претпоставка органске наставе. Наставно градиво у радионици (лабораторији), дакле у органској школи, средство је за извршење посла, а не претставља „скуп (гомилу) претстава“ или „истакнуте претставе“. Ученик сам, зропје зџа, буди у себи интересовање за сам предмет и његову употребу. Тај унутрашњи интерес, који потиче из васпитаника самог а не од учитеља, задовољава слободу ученикова учења па може, према томе, да буде полазна тачка за развој личности. Наметнуто меморирање, репродуцирање наставног градива и целокупну наставу мотивирану спољашњим начином по-

моћу различитих „штака“: — очигледношћу, причама, варирањем ситуација, конкретним улепшавањем симбола (1 је бич, А кућица са шиљатим кровом итд.) — све то можемо, заједно са Дјуиом,

сматрати за „интелектуално ропство“. Тај филозоф исправно напомиље да таква неслобода у настави противречи појму демократског друштва, већ се потпуно слаже с аутократијом у којој већина народа нема властитих циљева и властитих идеја, већ их прихвата од ауторитативне мањине.

Као што динамичка настава значи непрестано настојање да се ликвидира властита антитеза, тако је и унутрашњим начином мотивисана настава прожета задатком тј. наставом која је друштву дата као објективна нужност. На нижем ступњу наставе задатак је проткан игром, на средњем ступњу ближим интересима, а на вишим ступњевима образовања је све више и више прожет већом присношћу интереса која расте упоредо са учениковом социјализацијом а кроз то и озбиљном свешћу о задатку и дужности. Чим се дубље развије схватање значаја задатка, тим присније је рад мотивисан, док на највишем ступњу образовања и рада, пројекцијом у апстрактни идеал, не дође до потпуног идентификовања задатка са његовом антитезом, са мотивацијом. Органска настава значи непрестано настојање да се та два поларна чиниоца (задатак и мотивација), који чине најдубљи и основни слој човечје активности, што уже испреплету и прожму.

(Наставиће се) Вацлав Пшихода, Праг

(Ауторизовани превод Ферд. ]. Маслића)

19) В. напомену бр. 8.