Učitelj

ових четири је са дивним сликама и шарама, затим о асалшира. Од ових је један повезан заједно са једним Шипиком. Такође и овај псалтир се одликује изванредно изведеним орнаментима. Па онда 2 апостола и по један примерак беншикосшара, поученија, књига Светога Јефрема, канон Богородичин, пролог за марш, крмчија, шумачење жишија, слово за господње празнике, слово великомучених недеља, зборник светих отаца заједно са апостолом, акатист Светога Архангела Михапла, недељна слова, шриод, шребник, слово за сваку недељу и празнике, канон Богородичин, житије Светога Гаврила Лесновског и житије Свешога Саве српског. У мојој књизи Лесновски Манастир Светога Гаврила, која је објављена 1912 године у Београду, нису наведене све ове књиге, а из разлога, што је манастирска управа прикривала ове старине од једнога професора Србина, пошто је ова обитељ тада била у рукама бугарског јегзархата, који је господарио овом нашом задужбином.

Према шоме, колико је познашо, до данас је очувано старих «српских рукописа од ХИ до ХУШ века 164 примерака, који су заостали од Злетовско-Кратшовске школе. Ова данашна средњевековна традиција била је тако срасла са бићем кратовских учитеља, свештеника и монаха, да су се ови тим послом бавили све до краја прошлога века. Тако на пример код мене се налази неколико рукописа из овога столећа. Један је акатист Свеше Богородице, који је преписан 1885 године. Па онда акашист Светоме Архисшратигу Михаилу и Светше Богородице од попа Никона, сакеларија из Кратова. Затим слово ради гроботашца заједно са жишијем Светога Димитрија Солунца, писане на месном наречју. Даље акатист и житије Светога Николаја. Псалшир са неколико молитава на коме је при завршетку написано црвеним мастилом папа Ник « 1842. Акатист Свеше Богородице на коме стоји белешка да је тај акатист на дедо Ација и да га је писао кир Мито от Егридер (Крива Паланка). Ова књига је повезана са десет листова окшопха штампаним негде у првим српским штампаријама. У дому Коцета Маневића ћурчије из Кратова, постоје акашисш Свеше Богородице, који је преписао његов отац Мане Вељковић негде у половини прошлога века. Код Михајла Арсеновића постоје три рукописне повезане збирке, које је наследио од његовог оца Арсенија Димитријевића, учитеља. У једној збирци су песма Алексија Божијег человјека на српском књижевном језику, житије истога свешишеља на месном, кратовском, говору, као и велики број црквених песама, које се певају на Ускрс, Божић, на Господске и друге празнике, преписане 1871 године. Ово је преписао Михајлов отац, који се је потписао Арсена Димирмевјчћ. Ово је књига малог формата, са 127 страна, а преписивач је називље букварче. Другу збирку, већег формата, од 62 листа, испуњују пасхалије на словенском језику, затим посланије на Господа нашего Исуса Христа на бугарском језику, житије Светога Варвара, Кирита и Јулита, такође на кратовском дијалекту, проткано са неким речима

Ри ман

пиши“