Učitelj

ПЕН ПРЕЛЕТ ДЕР ЕРЕ РА НЕ 9

мисли на успех, а не да се узајамно искључују претставници разних психолошких праваца.

Нарочито претставници објективне психологије не сматрају да ова духовно-научна психологија даје нешто ново: они њој замерају да је запоставила сасвим физиолошки базис психичким појавама; док међутим млађи претставници те психологије, где дође и сам Шпрангер, признају нпр. ејдетику као факат који почива на анатомији и физиологији нервног система. Затим они признају и психологију облика (Сезга рзусћојогле) која је такође објективна психологија.

На основу свега реченога о духовно-научној психологији можемо рећи да она није без озбиљних недостатака и да они који се њоме врло много одушевљавају, нарочито педагози, заборављају да само са њом не могу да конструишу педагошку систему, као што нам је леп пример Теорија образовања од Кершенштајнера који се сваки час наслања на резултате тзв. психологије елемената а овамо је тобож одбацује... Научна психологија мора да узме у обзир све психолошке правце и варијанте, а тако исто и педагогика мора да обухвати све психолошке правце ако мисли да створи праву науку и да од ње има корист општа култура. Котериаштву и инаџилуку нема места у храму науке...

Драгољуб Бранковић — Наставиће се —

Ејлешске слике п успох у наставп

Учење о ејдетским сликама изазвало је у психологији живу дискусију која ни данас није завршена. Оно је с једне стране утицало на многе психологе да из основа промене свој став према основним принципима психолошке науке, а с друге у пуној мери ишло на руку тав. кризи психологије, која је и без њега озбиљно угрожавала јединство психолошке науке.

У психологију ово су учење увели, описали и научно објаснили Ерих Јенч и његова школа, ма да је оно било познато још и чувеном чешком физиологу Пуркинију (1819 г..

По Јенчу ејдетска способност није, као што се може на први поглед помислити, изузетак, већ је „нужна форма наше свести како у онтогенези тако и у филогенези човека, из које се после путем диференцирања развијају све остале појаве наше свести.) Јасније речено то значи: да сви ми првобитно морамо проћи кроз једно прелазно доба у коме „ејдетске слике претстављају специјалну структуру наше свести =) и да је кроз једно такво доба прошао и човек као врста у своме историјском развићу (пећински човек).

5 Д-р Никола Поповић: Психоанализа, стр. 35 и 36. 2 Д-р Никола Поповић: Психоанализа, стр. 35.