Učitelj

6 Па НИ ЕРЕ И НИ НЕ ННВ СЕ ПНЕ ПН ЕНИ 2 АЕ ЕЕ

истих чињеница не поступају различно). О овоме смо темељније расправљали у првом циклусу „Психолошко-педагошких инструкција“ за огледне народне школе.

Душа сама по себи тендира ка јединству, али га из разних узрока не остварује; али зато је новој школи дужност да помогне из горњих разлога ову природну тенденцију.

Кершенштајнер принцип комплексне наставе не расправља на овој основи, већ узима погрешно да је сваки појединачни акт душе акт целокупне душе, „тоталитета духа“, што смо навођењем чињеница утврдили да је такво тврђење погрешно.

Кершенштајнер је тобож на бази „духовно-научне“ или „струкгурне“ психологије израдио своју „Теорију образовања“, а међутим свуда се држи тзв. „елементарне“, „физиолошке“ психологије, искоришћујући њихове резултате, нпр. психологије памћења (стр. 147158, 184, 398), психологије пажње (стр. 142—145, 274), мишљења (стр. 134—135, 127, 137—140, 145), фантазије (стр. 158—154), осећања (стр. 116, 146, 173—179—184, 174—176, 184—187, 413—414, 419—421), воље (стр. 158—173), разних психичких функција као: осећај, опажање, сећање, претстављање, апрцеповање, маштање, жаљење, мржња (стр. 22), итд. О свима овим психичким елементима и функцијама један „структурни“ психолог не би смео да говори кад већ одбацује целу психологију елемената, јер је то у најмању руку страховита недоследност која бар у науци не сме да буде. Говорити дпр. о образовању осећања или фантазије или мишљења итд. као и о њиховој суштини посебно, то је велика недоследност и она није допуштена за ма кога мисаоног радника. На основу духовно-научне психологије (структурне) немогућно је конструисати науку васпитања као што је најбољи доказ ова његова Теорија образовања или Општа педагогика од В. Младеновића који је и поделу своје Педагогике извршио према психологији елемената, већ се морају узети у обзир резултати свих главних праваца научне психологије, а не само на основу једне психологије.

Али како је у последње време код педагога нашла велико одушевљење духовно-научна („структурна“) психологија потребно је изнети укратко њен развој и задатке. Ово је утолико пре потребно што Кершенштајнер сваки час употребљава изразе „структура“, „структурно“, „структурелно“, и где треба и где не треба. Он употребљава ове изразе веома много где се могу врло лепо употребити чисти немачки изрази; али он ово чини да задовољи ма и површно велике заступнике тав. „целосне“ психологије и педагогике, да би му дело било лело прихваћено у немачкој науци. Но такав његов поступак не показује да је он заиста и применио „духовно-научну“ („структурну“) психологију, јер је то само клизање по површини, али суштински ова психологија није захваћена, јер се он служио, као што смо видели, а као што ћемо у даљем расправљању још више видети, врло много тзв. психологијом „елемената“, експерименталном, физиолошком психологијом. Тако нпр. да каже просто „садржај“ или „склоп“, састав културних добара он каже „структура културних добара“, хотећи тиме да нам каже да је увек на те-