Učitelj

знане лвнниниинОининиивииВиеИиАСиИАНА и 87

пропасти српске државе (1459), период робовања под Турцима и период ослобођења испод турског ропства до нашег народног уједињења (1918).

Период од првих почетака до коначне пропасти српске државе (1459)

За прву писменост код Срба зна се тек од 376 године, када је образована прва српска епископија у слободној српској жупи, у Рашкој која је због тога постала неки просветни центар. У ово доба ћирилско писмо ширило се са истока (из Бугарске) на запад. Због политичких трзавица, које су постојале у Рашкој, није ни просвета у њој могла напредовати. Поред Рашке било је просветног рада још у Македонији и Старој Србији, а нарочито у Охриду који је био просветни центар за све словенске а посебно за српске крајеве на Балканском Полуострву. За просветни центар у Охриду мисли се да су га створили ученици словенских апостола Ћирила и "Методија, по повратку из Моравске.

Најистакнутији просветни радник у овом времену у Охриду и околини био је Методијев ученик свети Климента који је, по свој прилици, отворио прву српску школу за учење словенских словаи словенске књиге. Мисли се да су Климентини ученици ишли по свима словенским земљама и обучавали словенску омладину. Климентин животописац каже да је Климента за време свог рада у ох"ридској школи обучио око 3500 ученика који су се растурили по целом Балкану, и међу којима је било доста свештеника. Климент је био и владика у Поречу. Поред ширења хришћанства, он је по„дизао и богомоље па је поред њих садио и племенито воће, јер је хтео да помогне народу и у културном погледу. Био је црквени писац и преводилац са грчког. Са својим другом св. Наумом Климента је први ударио темељ хришћанској просвети и култури у Јужној Србији. Радом и трудом Климентиних ученика отворено је почетком 11 века више српских епископија, као на пример: у Нишу, Скопљу, Београду, Браничеву, Љипљану, Видину, Злетову итд. Све су ове епископије служиле као просветни расадници, јер су у њима "отваране школе.

Грци су помоћу византиских власти подизали своје манастире и тиме су сметали напретку словенске културе у Ј. Србији, због чега се словенска култура почела подизати у Зети, Рашкој и Хуму. "За време Немање и св. Саве српска култура је још више напредовала у предњим областима.

За ширење писмености глагољским писмом у 10 и 11 веку центар је постала Зета, а нарочито од половине 11 века, јер је она у то време била и политички центар за све српске независне крајеве. Зећани су обновили дукљанску архиепископију са седиштем у Бару, где је образована и школа, а било је школа ти по црквама и манастирима у архиепископији. С обзиром на место, где су се школе отварале, можемо их поделити на три врсте: манастирске (црквене), столне или катедралне и дворске или „домаће.