Uloga i značaj Vrbaske banovine

= ON ia,

за све време окупације, па и после анексије, све до пропасти Хустрије. У дирекцији је било од 100 чиновника и намештеника три Србина, и то један архивар, други помоћни магазинер и трећи помоћни писар.

6) На главној цести Бања Лука — Бос. Градишка, која је била такођер изграђена под турском управом, у једном, и Бања Лука -— Прњавор — Дервента у другом, смеру колонизирано је преко 30.000 странаца колониста;

у бањолучки срез су насељени Талијани — Фурландери и Немци из Рајха, у градишки срез Немци из Рајха — Хановер и Баварска, а има и Холандеза.

Ти Немци су запосели најплодније крајеве — житницу Крајине, Лијевче-поље, док су наши људи и у самом бањолучком срезу остали по стенама и гудурама, где ништа не може да роди, јер нема ни хумуса ни воде. У прњаворском и српском делу дервентског среза насељени су претежно Пољаци, затим Украјинци, Немци, Маџари и нешто мало Чеха. У своје време било је у некад чисто српском прњаворском срезу око 22.000 колониста.

Запостављање на пољу народног просвећивања нарочито је било у програму Аустро-угарске управе.

Поред нерешеног аграрног питања, које је, углавном, тиштало Србе православне, јер је од сеоског живља под кметством било 82% Срба, Аустрија је нарочито и систематски настојала да српско житељство просветно заостане. Срби су се томе довијали тиме да су сами о свом трошку подизали и издржавали своје српске школе и своје учитеље. Али њима се користио само град, а српски живаљ је био углавном на селу. Аустрија је за варош понешто и учинила. Подигла је бар основне школе за чиновничку децу и за остале вероисповести, али на селима, нарочито оним где је претежно српско житељство, није учињено ништа. Само два-три примера: у. бос. новском срезу за 40 година није аустр. управа на селу подигла ни једне једине основне школе, али у томе је срезу 80% Срба и 16. муслимана; у бос. дубичком срезу је на,селу подигла за тих 40 година једва једну једину основну школу, јер је и У томе срезу 85% Срба и 9 муслимана. Али је зато у Бос. НоBOM држала жандармеријски вод са 12 жандармеријских касарна, свака са по десетину жандарма. Није тако поступала ни на Крајини са свим срезовима. У дервентском срезу је н. пр. подигла 15 сеоских основних школа. Али у томе је срезу Срба православних само 35.56%

Исто је тако са средњим школама:

У Сарајеву је подигла велику гимназију, мушку учитељску школу, женску учитељску школу, средњу техничку школу, реалку, нижу војну школу, трговачку академију, трговачку шкоЛу, шеријатску школу итд. у Мостару је подигла велику гимказију, у Тузли велику гимназију, на Широком Бријегу фрањевачку гимназију, у Травнику исусовачку велику гимназију, У Бисоком шесторазредну фрањевачку гимназију, у Ливну, Брч-