Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj. Knj. 2

16 ____Д-Р ИМБРО ИГЊАТИЈЕВИЋ-ТКАЛАЦ

крвопролића у Крашићу нашао одгонетку загонетке у мржњи сељака против господе.

Послије сјече у Крашићу жацао сам се, да мислим о одношају земаљске господе и поданика, па сам мислио о жупниковим ријечима и згражао се, да ће ипак доћи до освете, која ће бити страшна. У срцу сам пристао на страну сељака, јер сам видио како са појединцима поступају земаљска господа, која се дружила с мојим родитељима. Ова господа нијесу помишљала на то, да су и кметови људи и да се с њима мора човјечански поступати. Кад сам половицом четрдесетих година о феријама путовао из Берлина преко Беча кући, сусрео сам у благовалишту, у бечком „Хотелу к римском цару“, недавно преминулог кнеза Камила Рохана па сам чуо, како говори с другом неком господом о аграрним приликама у Чешкој и да је он на својим имањима укинуо „роботу“ и са својим поданицима утаначио уговоре. Они би давали и плаћали намјесто феудалних даћа новац, те би се након амортизирања цијеле уговорене своте могли откупити и постати правомоћни власници своје земље и кућишта. Операција је потпуно успјела и његов би примјер сљедовали и многи други, да им невјероватно заслијепљена влада није почела сметати. А он, Рохан, бољи је него икад прије; сељаци плаћају савјесно и тачно, па'он зна на који доходак може да стално рачуна. Радника има колико хоће и тројица ураде сада више, него десеторица прије на роботи. Ово приповиједање побуди врло живо и мој интерес. Представим се кнезу и запитам га, да ли знаде угарске аграрне прилике и би ли се његово ријешење могло. примијенити у Угарској и Хрватској. Он потврди оба питања, те ми исприча све, како се спровела његова реформа, па да не сумња, да ће унаточ владиних запрека чешки великаши и Шварценберг, Лобковиц, Валдштајн и други све то провести на својим имањима и створити добар и имућан сељачки сталеж.

То би било дакле ријешење, за које сам тражио