Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj. Knj. 2

18 Д-Р ИМБРО ИГЊАТИЈЕВИЋ-ТКАЛАЦ

А то је било схватање и свих других, с којима сам о том онда говорио. Него већ и за пар наредних година бијаху господа поучена, да не могу спријечити ни еманципацију поданика, нити бранити неприкосновени 51445 дано: угарски државни сабор 1847—1848. управо жалосно докрајчи лијепе сање

земљепосједника, али их с друге сгране спасе од поданичке освете, јер поданици зацијело не би с њима њежније поступали него што су и властелини посту“

пали с њима.

2.

Данашњи нараштај тешко себи може право представити припрост живот, како се водио све до почетка четрдесетих година. Захтјеви свих слојева, што се тиче стана и одјеће, бијаху врло, врло чедни. Само ванредно одлични или веома богати људи имађаху у својим становима неколико јако примитивно обојених соба, а иначе су собе биле обично вапном обијељене, а доље бијаше још тамније обојени „сокел“, а често је и тај мањкао. Папирне тапете сматрали су за велик, ванредан луксуз. Под је био тесан и сваке седмице чишћен бијелим пијеском, а паркети од дрвета бијаху ријеткост. У отменим старим фамилијама видјели су се на празним зидовима портрети предака, обично лоше сликани, а иначе само погдјекад осредњи бакрорез у црном оквиру. Завјеса се није могло много видјети. Уређај једне „боље“ себе за примање састојао се од отомана, од неколико фотеља, столица, које су биле превучене вуненом тканином, ређе свиленим дамастом; затим од округлога стола, огледала, па — гдје је то било могуће, — од стакленог ормана за сребрнину. Овдје онаје виђало се пиано. Пред отоманом простирао се саг велик |, —2 метра. Само се ријетко могло видјети, да је читава соба била покривена ћилимом. Усред благоваонице стајаше велик сто за развлачење, онда сто за служење, бифе, неколико столова за играње, једно канапе и што је могуће више столица. У спаваоници