Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj. Knj. 2

и

УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ У ХРВАТСКОЈ 29

потпуно знали. Дакако, смијало се комичним судбеним сценама, које су настајале из поменуте чињенице, али тај факт је био и кобан, будући да је обострано непознавање језика, у аудитора и у тумача, могло стајати оптуженика главе, слободе и имања.

За управу би се могло рећи, да је за оно доба била изврсна, упоредивши је с угарско-хрватском администрацијом. За управнике су се могли постављати само домаћи људи, баш због непрестаног саобраћаја са народом. У сваком штапском мјесту пука постојала је „нормална правна школа“, у свакој компанији народна школа, а главна јој је мана била, што је наставни језик био искључиво њемачки. Дјеца су дакле морала учити читати, писати, рачун и вјеронауку њемачким језиком. Штоно ријеч, на длану је, да је успјех могао бити само веома минималан, но њемачки бијаше заповједни језик војске, а цијело становништво спадаше у војску !'08)

За здравствене потребе бијаше у сваком пуку болница и један пуковски лијечник, а у свакој компанији један „подлијечник“. Цесте су и мостови били у Војној Крајини добро грађени и добро одржавани, док је све то у Грађанској Хрватској било неизрециво рђаво, осим некако изузетно главних или земаљских цеста. Култура свилаца бијаше службено одређена, а успјех добар. Хрватска свила била је изврсне каквоће, и скупља од талијанске, јер су се свилене бубе храниле дудовим лишћем од некаламљених дебала. Па и шумско је господарство било добро уређено; помагано је воћарство, а ратарство се у прикладном земљишту марљиво радило, али на врло примитиван начин: плод није свагдје дотицао ни за исхрану становништва. Најљепше и најаче становништво цијеле Крајине бијаше у оточкој и личкој регименти. Тамо Капела и Велебит сметају ратарству, које је могуће само гдјегдје, и глад тамо нажалост не гостује ријетко Уосталом у свакој компанији постојао је државни магацин за жито и залихе су његове биле довољне бар за прву потребу. Иако је влада теретила граничарско становништво тешким