Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj. Knj. 2

= о Б и

УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ У ХРВАТСКОЈ 41

том“, јер мој Максо студира и што га тешко и јадно издржавам. А зар би то уопће могло бити, да није-

смо ја и Маца ишли на пашу с нашом кравом и

с нашим козама2 Код моје општине то ми није шко-

дило, нити ми је смањило њезину љубав и пошто- – вање, јер је наш народ разуман и зна право да ра- | суди људске прилике. А да смо учени богослови и

да од живота више тражимо, зар бисмо се могли | снаћи у нашим јадним приликама 2 Вјерујући и Бога а се бојећи, вршимо своје дужности као људи и као свештеници, па водимо своју општину вјери и страхо- а поштовању Бога. А да људи постану добри, поштени и вриједни, не треба богословске учености, већ је | доста да знаду десет заповиједи Старога Завјета и и двије Исусове заповиједи: „Љуби ближњега свога и, не чини никому, што нећеш да ти се учини“. То треба да знају и да чине. И тешке су дужности све- л штеникове лаке, када их врши с љубављу,

„Но коликогод наш православни народ цијени своје православље, опет ми живимо у најбољој слози с нашом католичком браћом, па гдје се је у католичким прквама одржала словенска литургија, иду наши људи, ако им је ближе, у католичку, а католици у нашу православну цркву: разлика обреда не смета, али смета неразумијевање латинског језика. 54

„За моје младости још су сви свештеници сењске католичке бискупије били глагољаши“, али је садашњи бискуп Ожеговић изразити непријатељ словенске литургије. Он својим клерицима у сјеменишту не до- ; 5 пушта да науче ни глагољашку азбуку, тако, да млађи

и # Глаголицом се зове особита азбука, а криво су њен зум приписивали св. Јерониму. Некоји сл венски филолози мисле, да је старија од Бирилице, која се приписује св. Ћи- Е р лу и Методију Литургиске књиге католичких бискупија у | Далмацији и Хрватској, по ко има је папа Иван МИ. допустио као повластицу употребу словенске литургије римскога обреда,

писане су и штампане глаголским писменима.

И мимо свих прогона, што су их подузимали потоњи з папе и бискупи, одржала се словенска литургија римскога ] озреда у некојим бискупијама све до данас. У Загребу се служила словенска миса још 1730. Увођење словенске литур-

Це

-_-- | | |