Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj. Knj. 2

42 Д-Р ИМБРО ИГЊАТИЈЕВИЋ-ТКАЛАЦ

свештеници не знају литургиске књиге ни читати, па морају сада мису служити латински, изузевши посланицу и еванђеље. Док сам био млад, ишао сам често радо и у католичке цркве о празницима, који су бивали раније од наших за 12 дана. Сада више не идем, јер не разумијем латински, и миса ме више не може занијети. И чини се, као да се управо ради на том, да се између хришћана и кршћана подигне такав зид, какав је између хришћана и турака“.

Ови разговори старога проте остадоше ми незаборавни и учинише вриједног старца у мојим очима још врједнијим. И још би га дуље могао слушати, да Максо није рекао, да се макнемо због нашега излета у горје Пљешивицу и на горска Плитвичка Језера, док је лијепо вријеме, јер разговарати можемо код куће и за невремена. Излет, што смо га затим направили, остаде ми у памћењу као низ празника што сам их игда уживао, а све због љепоте горја и прекрасних Плитвичких Језера. Ту сам хтио себи саздати колибицу, и само сам жалио, што им Маца није била с нама и што у том рају често не имадосмо баш ништа да једемо и пијемо, а ту нам не мсгаше помоћи ни читава филозофија и занашање наше за природом.

Панорама подно наших ногу на источне стране Пљешивице показиваше нам добар комад Босне са градићем Бишће (Бихаћ, а у мени поново пробуди жељу да опет идем Турцима. Исприповједио сам Макси своју пустоловину у Кладуши. Смијали смо се ондашњој мојој дјетињарији. Но Максо опази, да опет чезнем за новом пустоловином, па је путем непрестанце размишљао, како би моју фантазију 3задовољио. Послије петодневног, а прилнчно и тегобног пјешачења, вратисмо се подераних чизама у убави парохијални дом у Кореници, гдје нас примише као

гије по цијелој Хрватској, вастало је не зато, што није хтио папа Лав Хи, него због оне управо луде опозиције угарске владе. — 189:. дао је папа Лав ХШ приредити у штампарији „Римске Пропаганде“ ново издање глаголског мисала и допустио ја католичким поданацима Црне Горе словенску ли-

тургију.