Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

НАРОДНИ ПОСЛАНИЦИ

89

основу тога што чиновник-посланнк не може изгубитп чиновнички положај ни услед примања мандата нп услед једног акта Владе, не пзилазп још да га не може изгубпти ни по својој властитој вољп. Уставнп пропис о трајању расположења докле и мандата имао је значаја пре новог чиновничког закона, када је отпуштање и пенсионисање чпновника, у великој мери, зависило од слободног нахођења Владе. После новог чиновничког закона, који је и обичне чиновнике заштитио од произвољног владпног отпуштања и пенсионисања, овај уставнп пропис о расположењу чиновника-посланика пзгубио је много од свога значаја. Његов садашњи значај састоји се у овоме: по повом чиновничком закону, обични чиновник не може остати на расположењу дуже од године дана; пзузетно од овога правила, чиновник-посланик може остатп на расположењу за све време докле је посланик. После престанка мандата, чиновник-посланик долази у положај обичних чпновника на расположењу. Влада му може дати ново звање, али не мора: она га може, такође, пенсионисати, одн. отпуститп. (3) Сваки се чиновник може кандпдовати. Од овога начела Устав је учинио следеће изузетке: (а) Чпновници који врше јавну власт, не могусе кандпдовати у пзборном округу своје’ териториалне надлежности. Под јавном влашћу, разуме се државна власт, државно право заповедања, њен imperium. Неки чланови Уставотворне Скупштине нису разликовалп пзмеђу јавне власти и оне дисциплинске властп коју има свакп шеф надлештва пли завода; по њима, чак п један дпректор гимназије, због своје управе над ђацима, био би носплац јавне властп. Други опет узели су, да се, у појму јавне власти, садржи право кажњавања; они државни органп који не могу изрицати казне, не би, по овом мишљењу, били носиоци јавне власти. У ствари, под називом „јавне властп“ мисле се они државни органи који према обичним грађанпма могу чинити акте ауторитета, т.ј. могу им издавати наредбе, одн. могу решавати о њиховим правима. Директор гимназије, према томе, не врши „јавну власт“; негов ауторптет не простире се на обичне грађане, него само на припаднике његовог завода. С друге стране, да бп се један орган могао сматрати као носилац јавне власти, није потребно да може изрицати казне; довољно је да може решавати о правима грађана. Органима јавне власти протпвстављају се технички органи државне управе, којп не чине акте ауторитета, него свршавају стручне послове за рачун државе. На пр. професори, лекари, инжињери у државној служби. У сваком посебном случају може се на следећи начин погодитп, да ли се има посла с органом власти или са техничким органом. Ако се тај орган може замислити исто тако у приватној служби као и у државној, то је технички орган; ако се он