Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

90

НАРОДНА СКУПШТИНА

може замислити само у државној служби, то је орган власти. На пр. један судија може се замислити само у државној служби, а један професор може се замислити исто тако у служби једнога приватног као и у служби једнога државног завода. Чиновници који врше јавну власт не могу се кандидовати у округу своје териториалне надлежности (значи, не могу се кандпдовати у оном изборном округу у коме се налази ма само једно место које спада у њихову териториалну надлежност). Ван округа своје териториалне надлежности, органи јавне власти могу се кандидовати као и обични грађани. Какав је правни положај оних ниновника чија териториална надлежност не обухвата један или више изборних округа, него обухвата целу земљу? На пр. чланови Државног Савета. По једном тумачељу, Устав је имао на уму само чиновнике с ограниченом териториалном надлежношћу; према томе, право кандидовања било би одузето само локалним, а не п централним органпма. По другом мишљењу, Устав не говори о локалној него о териториалној надлежности. Териториалну надлежност имају централни органи исто тако.као и локални. Разлика је између њих у томе, што се надлежност једних простире на целу државну територију, а надлежност других на Један њен део. Ако би се усвојило ово друго тумачење, централни органи не би се могли кандидовати нигде, јер не би могли наћи ниједан изборни округ који не би био у њиховој териториалној надлежности. - По нашем мишљењу, друго тумачење одговарало би боље намерама уставотворчевим. Као што се види из претреса вођеног у уставном одбору, територпалну надлежност уставни одбор није узимао у смислу локалне надлежности, и неколико говорника тврдило је, да свака власт има териториалну надлежност, нека ширу, нека ужу. Испрва, у нацрту Устава, државним саветницима било је допуштено, као год министрима и професорима университета, спајање њиховог чиновничког положаја са посланичким мандатом. То је после промењено на предлог једног посланика, који је налазио да државни саветници, као органи властп на целој државној територији, не могу имати чак ни право кандидовања. Предлог једнога другог посланика да се државним саветницима и члановима Главне Контроле обезбеди бар право кандидовања, није био прихвађен у уставном одбору. У прилог оног тумачења Устава, по коме би само локалним органима ваљало одузети право кандидовања, наводи се, да бирачи осећају над собом само утицај локалних власти. Централни органи сувпше су удаљени од народа; баш зато што њихова териториална надлежност обухвата целу земљу, њихов утицај не може бити јак ни у једном изборном округу по на особ. Али у уставном одбору није било говора само о томе, да треба обезбедити слободу бирачкога тела од локалног утицаја органа јавне власти.