Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

НАРОДНИ ПОСЛАНИЦИ

Бпло је говора још и о томе, да органе јавне власти треба пстргнути пз полптичке борбе: полптичка неутралност, као један од главних услова правилног вршеља јавне властп, потребна је централним органима као и локалним; чак би се могло рећи, да је њима, због веће важности њихових функција, још потребнија. Ми бпсмо билп мишљења, да уставни пропис о оргапима јавне власти ваља тумачити овако: органп јавне власти, чија се надлежност простире на целу земљу, не могу се кандидовати нигде; органи јавне власти, чија се надлежност простпре само на један део државне територије, не могу се кандпдовати само у томе једноме делу. Код првих органа,право кандпдовањане би постојало; код других органа, оно би било ограничено. У овом смислу, спор о органима јавне власти решпо је и нов закон о чиновницима: „Не могу се ни у једном изборном округу кандпдовати за народне посланике чланови Државног Савета, Касационог Суда и Главне Контроле“ (чл. 95, ст. 3.). Државни Савет и Главна Контрола надлежни су за целу земљу; Уставом је предвиђен такође један Касацпони суд за целу земљу, али тај заједнпчки Касацпони суд још није установљен, и по прелазним наређењима, Касациони суд у Београду, Сто седморице у Загребу, Врховни суд у Сарајеву, Велики суд у Подгорици и Оделење Касационог суда у Новом Саду дејствују сваки у своме делокругу као врховни суд. Место једног заједничког Касационог суда, постоји пет локалних касационих судова. Како треба разумети члан 95 43, који каже да се чланови Касационог суда не могу кандидовати нигде? Може се узети, да тај пропис важи само за члапове заједничког Касационога суда, када тај суд буде једном установљен, —и по нашем мишљењу, то би тумачење било једино правилно. Члановима заједничког Касацпоног суда требало би одузети право кандидовања из истог оног разлога из кога се оно одузима и члановима Државног Савета и Главне Контроле, а то је зато што се њихова надлежност простире на целу земљу. Ако се, на против, узме да члан 95 43 ваља применити већ сада, пре установљења заједничког Касационог суда,наилазп се на ове тешкоће. Члан 95 говори о члановима Касационог суда: од садашњих пет врховних судова само судови у Београду и у Новом Саду носе назив Касационог суда. Одузети само њиховим члановима право кандидовања, а оставити то право члановима осталих врховних судова, не би било разложно, када свп ти судови врше исту власт. С друге стране, ако се право кандидовања одузме члановима свих врховних судова, долази се у сукоб с Уставом. Данашњи врховни судови јесу сви без разлпке локални судови; Устав допушта органима јавне власти кандидовање ван избооних округа њихове териториалне надлежностп; како чиновнички закон може забранити члановима врховних судова кандпдовање и у оним изборним окрузима