Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

98

НАРОДНА СКУПШТИНА

срезова никада нема тачно онолико колико посланика; број срезова увек је за један мањи од броја посланика. 67. Као што смо виделп, сваких избора треба наново одређивати број посланика и вршити разграничавање изборних срезова. Посао тај поверава се Државном одбору, који састављају председник и оба потпредседника Народне Скупштине, председник Државног Савета, и председници врховних судова (т. ј. председник Касационог суда у Београду, Врховног суда у Сарајеву, Стола седморице у Загребу, потпредседник Стола седморице, одељења Б. за Словенију и Далмацају, председник Великог суда у Подгорици, и председник Апелационог суда -у Новом Саду). Заступнике председника и потпредседника Скупштине одређује унапред сама Скупштина. Председнике и потпредседнике врховних судова замењују она иста лица која су им законом одређена за заменике у њиховим редовним дужностима. Државном одбору председава председник Народне Скупштине. Одбор се састаје најдаље осмог дана „од дана кад је указом наређен избор посланика и сазив Народне Скупштине 11 (чл. 7 ИЗ.). Распоред посланика. по изборним окрузима Државни одбор врши на основу службене статистике. Државни и ошптински органи дужни су, под претњом казне, дати Одбору све потребне податке и објашњења. Ради објашњења, он има права позивати у своју седницу и министре. Своје решење о броју посланика и о разграничењу изборних срезова Државни одбор дужан је објавити у Службеним Новинама. Ово његово решење важи само за наредне изборе: сваких општих избора Државни одбор мора наново решавати и о броју посланика и о изборним срезовима. На супрот оваквом тумачењу пзборног закона постоји једно друго тумачење добивено комбиновањем члана 5 и члана 8 ИЗ. По члану 5, број посланика који долази на поједине округе, одређује се према попису становништва од 1910. По члану 8, Државни одбор имао се састати „за тридесет дана од обнародовања изборног закона“, и извршитп поделу изборних округа на изборне срезове. На основу ова-два, члана хтело се закључити да за све изборе, који се буду вршили под владом садашњег изборног закона, важи оно решење о броју посланика и о изборним срезовима које је Државни одбор донео, у року од тридесет -дана по обнародовању изборног закона, на основу пописа од 1910. Када закон изречно каже, да he се број посланика утврдити према попису од 1910, то значи да број утврђен према томе попису остаје сталан за све изборе. Када је закон ставио у дужност Државном одбору да одмах, и не чекајућп расписивање избора, извршп поделу на изборне срезове, то значи да се та подела имала пзвршпти једанпут за све изборе; иначе, закон бп оставио Државном одбору да то учини тек онда када пзбори буду рас-