Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

ИЗБОРНА РАДЊА

плсани, и тада се не би могло десити, да Државни одбор донесе своје решење о изборним срезовима 8 августа 1922, а избори буду расписани тек 21 децембра исте године. По нашем мишљењу, главно је питање, да ли се број посланика утврђује једанпут за свагда према попису од 1910, или се мора сваких новпх избора утврђивати према повом попису. Ако се утврди да је број посланика сталан, онда мора бити стална и подела на административне срезове, пошто се она врши према броју посланика. Ми налазпмо да је пропис члана 5 о попису од 1910 био пропис од прпвремене важности, који је имао да се примени само једанпут, на прве наредне изборе, п чија је важност исцрпена приликом избора од 1923. Давати му неки општији значај, било би противно Уставу. Устав није усвојио један стални број народних посланика, него је број посланпка учинио зависнпм од броја становника. На тај начин, укупан број посланика повећавао би се и смањпвао са растењем и опадањем укупнога становништва; упоредо стиме, и број посланика свакога посебног округа мењао би се према величини његовог становнпштва. Ове очевидне намере уставотворца биле би сасвим осујећене, ако би се број посланика Народне Скупштине одређивао увек по истом поппсу: величина Народне Скушптине постала би онда од променљиве непроменљивом. IV. БИРАЧКИ СПИСАК. (ИЗ.-чл, 9, 10, 63, 65, 120. БС. чл. 1—13; чл. 19—23. ЗОЛЗ мај 1922. НС. 17 мај 1922). 68. После образовања пзборних јединица, најважнији посао јесте утврдпти, која лица имају бирачко право. Ово пптање мора се расправитп пре пзборног гласања, пошто није могуће решавати спорове о бирачком праву у току самога гласања. Сва она лица која имају бирачко право, уводе се у нарочпте бпрачке спискове, које воде општинске власти. Бпрачи који не би били уведени у бирачки списак, не би могли гласатп; њихово право гласа морало бп се сматрати као недоказано, пошто за гласачке власти само бирачкп сппсак има снагу доказа о постојању бирачкога права. Не треба само мислпти, да су неуведени бирачи изгубили своје бирачко право. Треба разликовати пзмеђу уживања и употребе права. Неуведени бирач има исто оно право које и уведени, али, како нпје пспунио претходне формалностп које се траже за употребу тога права, он не може своје право да употреби. Он није лишен бпрачкога права, него је лишен могућности гласања. Ако се не би начинила ова разлика, онда би требало ставити у истп ред једног неуведеног бирача и једно лице које је, услед губитка грађанске части, изгубпло бирачко право.