Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

ИЗБОРНА РАДЊА

139

мале срезове: њихови кандидати ,могу унапрсд знати да he, ма какве напоре чинпли, доћи иза кандпдата великид срезова. Зато је у иашем новом систему допуштено кандидовање истога лпца у два среза: два мала среза могу сјединити своје гласове на истом кандпдату, и проћи с њиме испред кандидата једнога великог среза. 133. Садашњи изборнп спстем критпкован је са два гледпшта. Прва замерка која му се чинп, то је да он сувише повлађује већпни. У једном изборном округу, који бира четири посланика, а у коме је гласало 22.379 бирача, јсдна листа са 11.227 гласова добпла је сва четпри мандата, док остале лпсте, које су све скупа имале 11.152 гласа, нису добиле ниједан мандат. У другом изборном округу, који бира три посланика, а у коме је гласало 23.908 бирача, једна листа са 11.325 гласова добила је сва три мандата. У првом примеру, листа која је добила све мапдате, имала је бар апсолутну већину; у другом примеру, она је имала само релативну већину. Али треба обратити пажњу, да за овакве резултате нпје крив само изборнп систем, него је крива такође велика поцепаност листа. У оном изборном округу, где је једна листа са 11.227 гласача од 22.379 добила сва четири мандата, осталих 11.152 гласача било је подељено на четири листе, од којих је једна добила 3295 гласова, друга 3547, трећа 3468, и четврта 842. У оном изборном округу, где је једна лпста са 11.325 гласача од 23.908 добпла три мандата, осталих 12.583 гласача било је подељено на пет лпста, од којих је једна добила 5.203, друга 1.101, трећа 3.738, четврта 515, пета 2026. Ако је у оба случаја само једна листа покупила све мандате, то је било поглавито стога, што су се осталп гласачи поцепали на тако велпки број листа да ниједна није добпла количник. У првом случају, груинсањем гласача на мањи број листа, могла се, поред листе већпне, добити бар још једна листа с колпчником; у другом случају, могле су се добити још две такве листе. Друга замерка која се садашљем изборном систему чини, тиче се установе среских кандидата. Једнп налазе да је тиме спуштен ниво Скупштине, јер се за народне посланике могу кандпдовати само људи из села и малих срескпх места, који су тесно везани за један одређени срез п његову уску локалну политпку; варошка интелигенцпја готово је сасвим искључена из Скупштине. Други налазе да се с установом срескпх кандпдата није ишло довољно далеко. Требало је све кандидате начпнити среским кандпдатима. Уместо тога стављен је врх срескпх кандидата један носилац листе, који не сме бити кандидат ни у једном посебном срезу. Тај носилац има првенствено право на мандат. Ако би у једном изборном округу прошли само носиоци листа, онда би у томе округу сви срезови остали без представника. Осим тога, садашњи је систем такав да никада не