Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

САЗИВАЊЕ II РАСПУШТАЊЕ СКУПШТИНЕ

151

може почети нп један дан ранпје ни један дан доцније; ако Краљ сматра за потребно сазвати Скушптину раиије, он то може учинити само тако ако је буде сазвао у ванреднп сазив. По члану 52, Краљ пма право да распусти Народну Скупштину, „али указ о распуштању мора садржавати наредбу за нове изборе најдаље у року од три месеца, и наредбу за сазив Народне Скупштине најдаље за четири месеца од дана распуштања Скупштине.“ Ако овај рок од четири месеца истпче пре 20 октобра, Краљ не може нову скупштину сазвати у редовни него у ванредни сазив; она he, дакле, почети свој живот ванредним сазивом; то је неизбежна последица тога начела, да почетак редовног сазива не може пасти ни пре ни после 20 октобра, него баш на тај дан, 148. Но Уставу, Скупштина увек заседава „у престоници Београду“ (чл. 75). Законодавно тело мора бити у истом месту са Владом, са којом има да ради у вези. У случају рата, ако је престоница премештена пз Београда, Скупштина се састаје у месту привремене престонице. 11. ОТВАРАЊЕ, ОДГАЂАЊЕ И ЗАКЉУЧЕЊЕ СКУПШТИНЕ. (У. чл. 52) 149. Отварање Скупштипе јесте акт краљевске властц, којим Краљ овлашћује Скупштину да прпступи вршењу својих послова. Докле је Краљ не бп отворио, Скупштпна не би могла радити ншпта друго осим оно што би било потребно радп њенога конституисања. II ако би се Скутпптина могла састати без краљевог овлашћења, она, без краљевог овлашћења, не би могла почети рад у правом смислу. 0 отварању Скупштине, које стоји у тесној везп са њеним конституисањем, бпће вшпе говора у следећој главп. 150. Закључење Скупштине јесте акт краљевске власти, којим Краљ констатује да је скупштински сазив престао, јер је Скупштипа свршила послове тога сазива. Код ванредног сазива, који Краљ наређује онда када сматра за потребно, сасвим је прпродно да Краљ цени да ли је Скупштпна свршпла те послове радп којих ју је он сазвао. Код редовног сазива, ствар стоји друкчије. Редовни сазив не држп се ради једнога нарочптог посла, него ради решавања о свима законодавним предметима које би бпло Влада бпло поједпни народни посланпци желели изнетп пред Скупштпну. Програм њенога рада у редовном сазиву завпси колико од Владе толико п од ње саме. Алп, и ако се редовни сазив не држи радп једнога нарочитог посла, ипак има један посао радп кога је годишње састајање Скупштпне неопходно потребно. То је решавање буџета којп, као једногодишњи закон, мора бити сваке годпне наново одобреп од Скупштине. Због буџетског права скушптинског, краљево право закључивања