Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

152

НАРОДНА СКУПШТИНА

Скупштине није у редовном сазиву онако неограничено као у ванредном. Редовни сазив Краљ не може закључити докле год Скупштина не реши буџет. После решења буџета, тренутак за закључење сазива бира он исто онако слободно као и тренутак за закључење ванредног сазива. Време које протече од дана када се Скупштина састане, па до дана када буде закључена, чини један сазив. Закључеље Скупштине врши се на исти онај начин на који и њено отварање (о овоме видети следећу главу). 151. Одгађање Скупштине јесте прекид који у скупштинском раду настаје у току једног сазива. Њиме се скупштински послови не закључују него обустављају, и, —по поновном састанку Скупштине, они се продужују тамо где су били прекинути. Одгађање Скупштине, по ранијим српским уставима, било је акт краљевске власти, као год и њено отварање и закључење. Данас, одгађање Скушптине јесте акт скупштинске власти. Скупштински пословник не говори ништа о томе како he се доносити скушптинске одлуке о одгађању; пошто су то једнострани акти скупштински, њих би требало доносити у облику резолуција. Правило је да се резолуцпје доносе после саслушања одбора; у пракси, за резолуције о одгађању усвојен је простији поступак: оне се доносе на предлог председника, без саслушања одбора. Скупштини стоји на вољу, колико he се пута одгодити у току једног сазива, и колико he дуго свако њено одгађање трајати. Ипак у употреби свога права самоодгађања, она није неограничена. Једно ограничење постоји за њу у краљевом праву, да у свако доба, по државној потреби, позове Народну Скушптину. Скупштина се може одгодити кад год за потребно нађе, али исто тако Краљ, кад год запотребно нађе, може њен одмор прекинути. Претпоставља се, да he Краљ позвати једну одгођену Скупштину само по одређеној државној потреби, која he се Скупштини одмах саошптити. Не би одговарало духу Устава, ако би Краљ позвао одгођену Скупштину без икакве одређене потребе, него само тога ради, што би налазио да је њен одмор сувише дуго трајао. Ако би се Краљу то право признало, онда одгађање Скупштине не би било акт чисто скупштинске власти, него би зависило од споразума између Краља и Скупштине. 111. ВАНРЕДНИ САЗИВ (У. чл. 51, 52, 65, 67, 75). 152. То је сваки сазив који се држи једне године поред редовнога сазива од 20 октобра. Основна је разлика између редовног и вапредног сазива у томе, што се у редовни сазив Скушптина састаје на основу Устава, а у ванредни сазив једним актом краљевске власти. У ванредном