Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

САЗИВАЊЕ И РАСПУШТАЊЕ СКУПШТИНЕ

153

сазпву, Скупштина може радити све оно што п у редовном сазиву; може се конституисати, може решавати о буџету. На пр. једна је Скупштина распуштена пре него је решила буџет. У року од четири месеца мора се састати нова Скупштина; узмимо да је стара Скупштина распуштепа у децембру, и да рок за сазивање нове Скупштине истиче у апрплу. Очевидно, она бп се у априлу могла сазвати само ванредно; у томе ванредном сазиву, она би имала, пре свега, да извршп оверавање посланичких пуномоћстава и да се конституише; одмах затпм имала би да реши још нерешени буџет. Све би се то морало свршпти у ванредном сазиву, јер не би било могућно чекати на редовнп сазпв у октобру. 153. Ако је Краљ тај који сазива Народну Скупштпну ванредно, то још не значи, да увек у свима случајевима ванредни сазив зависп од његовог слободног нахођења. Има изузетнпх случајева, када је ванредни сазив по самом Уставу неизбежан: (1) Заклетву на Устав новп Краљ полаже пред Скупштином у року од десет дана по своме ступању на престо; ако је редовни сазпв већ закључен, а до новог редовног сазива ваља чекатп више од десет дана, Краљ мора сазвати Скупштину ванредно. (2) У случају да престо остане празан, Министарски Савет, као вршилац краљевске власти, сазваће одмах Народну Скупштпну ради решавања о престолу. Ако нема могућности да се одмах држп редовни сазив, држаће се ванредни. (3) Кад Краљ распусти једну Скушптину, он мора сазвати другу у року од четири месеца: као што смо већ видели, Краљ ће сазвати Скупштину ванредно, ако њен редовни сазив пада ван тог уставног рока од четирп месеца. (4) „Ако земљи буде оглашен рат или она буде нападнута, има се одмах сазватп Народна Скупштина" (чл. 51 У.), разуме се, у ванредни сазив, ако редовни није могућан. У свима наведеним случајевпма, Скупштину сазива Краљ, одн. вршиоци краљевске власти. И ако је њено сазивање предвиђено Уставом, Скупштина се не бп могла састати сама, без краљевог позива. 154. Једна нарочита врста ванредног сазива јесте ратни сазив. Члан 75 Устава каже: „За време рата Народна Скупштина је стално на окупу, осим ако сама друкчпје не одлучи“. Ванреднп сазив држи се по некој ванредној државној потребп. Код Скупштпне сазване поводом рата, узима се да та потреба може трајати докле и ратио стање. На тај начин, ратни сазив може постати сталан. Устав не наређује да Скушптина за време рата буде стално па окупу. Њој се оставља могућност да и друкчије одлучи. Али, ако не би друкчпје одлучпла, она би се сматрала као стално на окупу. Претпоставимо да се рат, па с њиме и тај ратни сазпв, продужи годинама; у том случају шпчезла би разлпка пзмеђу