Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

154

НАРОДНА СКУПШТИНА

редовног сазива и ванредног, као год и разлика између посебних годишњих сазива; све би се то слило у један исти сазив. Када би огласила да је стално на окупу, Скупштина не би више могла бити закључена; њен би сазив постао непрекидан. Али њој ништа не би сметало да сама себе одгоди. Устав није безусловним начином наредио Скупштпни да буде на окупу; она, ако хоће, може и друкчије одлучити. Смисао је уставне одредбе тај, да, за време рата, Скупштина, ако сматра за потребно, може водити надзор над Владом стално, без оних прекида које закључење сазива неизоставно собом доноси. Отуда што Скупштина може укинути законске прекиде између сазива, не изилази још, да не би могла сама себи допустити прекид рада, када би осетила за тим потребу. По објави рата, Скупштина има да се реши да ли he остати стално на окупу, или не. Ако се реши на ово друго, онда ступају у важност уставни преписи о њеном периодичном састајању у редовне сазиве. Скупштина не би могла решити, да за време рата не држи своје редовне сазиве, него да остави Влади да је она сазове ако и кад нађе за потребно; оваква једна одлука значила би обустављање Устава, —а признати Скупштини право на обустављање Устава, ито Дош њеним једностраним актом, није могућно без изречног прописа, кога у овом случају нема. Завреме рата, Устав, у погледу скушптинског састајања, допушта од својих мирнодопских проппса само једно изузеће, а то је непрекидност сазива. Ако Скупштина неће да се користи овим изузећем, она се мора подвргнути мирнодопским прописима Устава. Претпоставимо да, одмах после објаве рата, Скупштина нађе да не мора бити стално на окупу. Да ли она може доцније, услед промењених нрилика, променити ову одлуку, и огласити себе стално на окупу? Ми мислимо да може. Према тексту Устава, то њено право не постоји само у тренутку почетка рата, него траје за све време рата. IV. СКУППШНСКА ПЕРИОДА. (У. чл. 52 и 69) 155. Под скупштинском периодом разуме се онај одсек времена за који се Скупштина бира. По нашем Уставу, Скупштина се бира за четири године. Питање је сада, од кога се тренутка рачуна почетак њене периоде: да ли од дана избора, или оддана првог редовног сазива? По старом српском Уставу, периода се рачунала од дана избора, али тада дан редовних избора био је утврђен Уставом: тојебио 8 септембар сваке четврте године. Данас, Устав оставља Влади да одреди дан избора, како ванредних тако и редовних; он утврђује само дан редовног сазива (20 октобар). Пошто Устав ншпта не