Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

КОНСТИТУИСАЊЕ ИАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

165

одлука о једном избору може се одлагати само онда, ако је о томе избору потребан пзвиђај, и никада више. (2) Која лица имају право подносити жалбе противу изборних незаконитости ? На основу тога, што изборни закон говори само о жалбама министра унутрашњих дела и појединих бирача, Скупштпна је закључила да полицијске власти немају право непосредне жалбе; њихово је да изборне незаконитости које су запазили, доставе министру унутрашњих дела, којп he после, ако сматра за потребно, упутити формалну жалбу Скупштини. Изборни закон признаје право жалбе свакоме бирачу. У Скупштини је било спора, да ли, под сваким бирачем, треба разумети свакога онога који ужива бирачко право пли само онога којп ужива бирачко право у томе изборном округу где су се десиле незаконитости противу којих он изјављује жалбу. Скупштина је усвојила ово друго гледиште. Рок за подношење жалбе није предвиђен никакав; ако из тога, с једне стране, изилази, да Скушптина, при прегледању пуномоћстава не мора чекати на жалбе, с друге стране, из тога изилази да жалбе могу бити поднете све дотле, докле о дотичном пзбору i;e падне скупштинско решење. У закону није речено ншита, али Скупштина је узела да се по себи разуме, да жалбе морају битп доказане; иначе се о њима неће водити рачуна. Докази се не примају противу записника бпрачких одбора, који се сматрају као јавне исправе. 168. У Скупштини, у последње време, изнето је мишљење, да све изборе противу којих нема жалбе, треба сматрати као правилне, и без свакога даљега пспитивања оснажпти. Код тих избора, оверавање пуномоћстава бпло бп проста формалност. Ово мишљење не слаже се са ранијом праксом под старим српским Уставом, када се испитивала законитост како ожалбених тако и неожалбених избора. У законском тексту нема основа за то гледиште, да се законитост избора претпоставља све докле не би жалбом била осумњичена, и да у недостатку жалбе сваки избор треба оснажити. Не треба заборавити, да изборне незаконитости Скупштина не дознаје само посредством жалбе; она их дознаје и посредством записника бирачких одбора, у којима се између осталога бележе и изборне незаконитостп. По коме основу може Скупштина не водити рачуна о незаконитостима противу којих може бити нема жалбе, али које се налазе забележене у записнпцима изборних власти, записницима који се шиљу Скупштини на увиђај, и који имају снагу јавних исправа? Оверавање пуномоћстава не врши се у интересу појединих бирача, који би, услед изборних незаконитости били новређени у својим личним правима и интересима; оверавање пуномоћстава врши се у јавном интересу, да би се утврдила законитост оних изборних радњи из којих је произшпла На-