Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

174

НАРОДНА СКУПШТИНА

врсте: једни за које верификациони одбор предлаже да се пониште; други о којима одбор предлаже извиђај, јер, п ако сумња о њиховој правилности, одбор нема довољно доказа за њихов поништај. Ако Скупштина нађе да има места извиђају, извпђај се не води преко верификационог одбора;по члану 121 СП. за скушптинске извиђаје у изборним као и у другим стварима бира се нарочити одбор. Тај одбор има исти број чланова п бира се на исти начин као верификациони одбор. Року коме се извиђај мора свршити, није одређен, али одређен је рок у коме Скупштина мора решити ствар; то је рок од три месеца, који се, како изгледа према тексту члана 7 СП, рачуна од дана када је Скушптина наредила извиђај. С погледом на тај рок, Скупштина би имала да одреди и рок извиђајном одбору. 175. У решавању о извештају верификационог одбора учествују с једнаким правима и неоспорени и оспорени посланици, али ниједан посланик не може гласати о своме избору. Ово треба разумети тако, да ниједан посланик не може гласати о своме избору, ако је његов избор, будући оспорен од верификационог одбора, постао предмет посебног претреса у Скупштини. 0 неоспореиим изборима, који се износе пред Скупштину као целина, гласају сви посланици без разлике, дакле, и они чији се лични избори налазе обухваћени у тој маси. Ако би требало изузети из гласања сваког посланика чији се лични избор налази међу неоспореним изборима, Скушптина би могла остати без потребне већине за решавање. Оставка једног посланика не спречава доношење скупштинског решења о правилности његовог избора. Скупштинско решење не доноси се на захтев посланика, у његовом личном интересу, него се доноси по службеној дужности, у општем интересу. VI. ПОСЛАНИЧКА ЗАКЛЕТВА. (У. чл. 7-1. СП. чл. 9). 176. Устав прописује, да сви народни посланици полажу заклетву, да he Устав верно чувати (чл. 74). Тренутак полагања заклетве пословник је одредио одмах после оверавања посланичких пуномоћстава: заклетва је први акт оверених посланика. Текст заклетве, који је прописан пословнпком, а не Уставом, гласи овако: „Ја (име) заклиљем се, да hy Устав верно чувати и да hy у своме посланичком раду ошпте добро Краља и народа, по својој души и својем знању, увек пред очима имати“ (чл. 9 СП). Између овог текста заклетве и уставних прописа о заклетви има неке разлике. Устав каже, да he се посланици заклињати на Устав; по тексту заклетве из пословника, онп се заклпљу, не само на Устав, него још и Краљу. Заклетва је религиозног карактера