Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

КОНСТИТУИСАЊЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

175

(предлог да се заклетва замени давањем часне речи, Уставотворна Скупштпна одбацила је). Заклетва се полаже усмено, и то у председништву, а не у скупштпнској седнпци. Ограде уз заклетву пису допуштене, нпје допуштено ограђпвати се нп од појединпх делова текста заклетве, нп од самога чпна заклињања. Заклетва под оградом сматра се као неположена. „Послаппк док не положи заклетву не може вршпти посланпчку дужност“ (чл. 9 СП.), т. ј. не може прпсуствоватп скупштпнским седницама ни учествовати у њеном раду. Да ли може ужпвати посланпчке повластпце? У пракси, у једној прилпцп, председншптво је, с одобрењем Скупштпне, решпло, да незаклетп посланпцп не могу прпматп дневницу, нптп уживати право бесплатне железнпце. Алп одузимање дневнице нпје било коначно, јер, ако би се незаклети посланици каснпје заклели, њпма се накнадно псплаћивала сва задржата дневнпца. Ужпвање посланпчког пмунптета, међутпм, нпје се оспоравало нп незаклетим посланицима. Како пзгледа, у пракси се хтела повућп разлика пзмеђу оних повластица које су везане за послашгчко стање, као на пр. имунитет, који траје од почетка мандата па све до његовог свршетка, п онпх повластица које су везане за вршење посланичке службе, као на пр. дневница, која се прима само за оно време када Скупштина ради. Прве повластпце трајале би и даље код незаклетог посланика, јер он, и ако незаклет, остаје посланик; друге повластпце биле би код њега обустављене за све време докле се не бп заклетвом оспособио за вршење посланичке службе. Посланици о чпјем је избору наређен пзвиђај, налазе се у истом положају у коме и незаклети посланпци. Све док се извпђај не сврши, онп не могу положитп заклетву, а све док не положе заклетву, не могу вршптп посланпчке дужности. Да ли би п њима требало обуставити плаћање дневнпце, као п осталим незаклетим посланпцпма, још није решено у пракси. VII. ИЗБОР ПРЕДСЕДНИШТВА. (У, чл. 77. СП. чл. 10 п 48). 177. Стално скупштпнско председнпштво састављено је пз председнпка, два потпредседнпка и четпри секретара. Од прпвременога председншптва разлпкује се тиме, што, поред председнпка п секретара, има још и потпредседника. Првог сазива, стално се председништво бира одмах пошто се сврши с оверавањем пуномоћстава; осталпх сазпва, оно се бира одмах првога састанка, под председништвом председника по старости (јер је с оверавањем пуномоћстава већ свршено првог сазива). Избор скупштпнског председништва вршп се тајним гласањем, по лпстама. У гласању учествују само оверенп п заклети посланици. Свп се часници бирају или