Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

176

НАРОДНА СКУПШТИНА

једновремено, или по овом реду: прво, председник, па онда потпредседници, и, најзад, секретари. Али и онда када се сви часници бирају једновремено, њихови се избори врше посебним листама (т. ј. посебним листама за сваку врсту часника). Избор се врши апсолутном већином: ако се на првом гласању не би добила апсолутна већина, на другоме би била довољна и- релативна. При једнакој подели гласова на другом гласању, кандидат старији по годинама сматра се као изабран. У пословнику није речено како he се истицати кандидатске листе за избор скупштинских часника, из чега изилази да би се избор могао вршити и без напред истакнутих листа, т. ј. по оним листама које би сваки посланик испунио по својој вољи у тренутку гласања. Исто тако није речено, да he се, у случају другог гласања, избор ограничити само на оне кандидате који су на првом гласању добили највише гласова, из чега изилази, да би се на друтом гласању могло гласати за све кандидате са првог гласања; па чак и за неке нове. 178. Скупштинско председништво бира се за сваки сазив, следствено, не само за сваки редовни, него и за сваки ванредни сазив. На првом састанку новог сазива не председава стални председник старог сазива, него председава председник по старости. У времену између два сазива, да ли би стални председник могао свршавати административне послове скупштинске? Ми мислимо да би могао, јер власт старога председника треба да траје све до појаве новога председника. 179. После избора сталног председништва Скупштина се сматра потпуно оспособљена за рад. Њено је конституисање довршено, и о томе председник Скупштине извештава председника Министарског Савета. vni. ОТВАРАЊЕ СКУПШТИНЕ. (У. чл. 52. - СП. чл. 25.) 180. Отварање Скупштине јесте акт краљевске власти, којим се једна конституисана Скупштина овлашћује да може почети рад. Докле се не конституише, Скупштина може вршити само оне послове који стоје у вези са њеним конституисањем; пошто се конституише, она може вршити све оне послове који спадају у њену надлежност. Али, да би Скупштина могла употребити ову способност коју јој даје чин њеног конституисања, није довољно да чин њеног конституисања утврди она сама преко свога председништва; потребно је да га утврди и Краљ, као други законодавни чинилац. Једна Скупштина конституисана а неотворена, не може почети рад, исто тако као ни једна Скупштина неконституисана .