Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

178

НАРОДНА СКУПШТИНА

Противу скупштинског права адресе не би се могло наводити то, да Скушптина има непосредних односа само са Владом, а не и с Краљем. С једне стране, када је Краљ, приликом престоне беседе, могао доћи у непосредан однос са Скушптином, може и Скупштина, приликом адресе, доћи у непосредан однос с Краљем. С друге стране, престона беседа, на коју се одговара адресом, није лични акт краљев, јер је премапотписана од свих министара.

ГЛАВА IX. ПРАВА И ДУЖНОСТИ НАРОДНИХ ПОСЛАНИКА.

I. ПРАВНИ ОДНОС ИЗМЕЂУ НАРОДНИХ ПОСЛАНИКА И ЊИХОВИХ ВИРАЧА. (У. чл. 69 и 74.) 183. Однос између посланика и бирача дефинисан је чланом 74 Устава: „Сваки народни посланик представља цео народ, а не само оне који су га изабрали.“ Овај пропис може се тумачити тако, да народни посланик врши своју функцију по своме слободном разумевању народних интереса, а не по вољи својих бирача. Он није, у правном смислу речи, њихов пуномоћник. И ако именовани од бирача, посланици не стоје под њима, као на пр. што чиновници стоје под Краљем, одн. под министрима. Посланици су потпуно независни у вршењу својих функција, налик у томе погледу на судије, који суде по своме слободном разумевању закона, а не по упутствима оних који су их поставили. Из овог основног начела изилазе следеће последице: (1) „Бпрачи не могу давати ни народни посланици примати заповедна упуства“ (чл. 74 У.). Забрана заповедних упутстава значи, да та упутства не би везивала посланика ни онда ако би их он примио; његовим актима који се не би слагали са тим упутствима, не би се могла оспоравати важност. Да ли би се из забране пријема заповедних упутстава дало извести, да се избор посланика који је обавезна упутства примио, мора поништитп на име казне? Мислимо да на ово питање треба одговорити одречно: законодавац, који је забранио пријем обавезних упутстава, није прописао казну за прекршај ове забране, а свака казна мора бити изречно прописана. (2) Народни посланици бирају се на четири године. Пре пстека тога рока бирачи им не могу одузети мандат; мандат, истина, може бити изгубљен и пре истека тога рока, али не вољом бирача; они немају „право опозивања“.