Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

ПРАВА П ДУЖНОСТИ НАРОДНИХ ПОСЛАНИКА

179

184. У Уставу стоји, да сваки народни посланик представља цео народ. Ми смо то протумачпли тако, да сваки посланик треба да врши своју функцију у општем народном интересу. Не може се ићи и даље, па тврдити да посланичку функцију треба вршити, не само сагласно са народним пнтереспма, него сагласно п са вољом народном. По нашем Уставу, народна воља не постоји као правни појам. Наш Устав не предвиђа никакав начин на који би народ, као целина, могао изразити своју вољу (на пр. referendum). Наш Устав зна само за поједине изборне округе на које је народ подељен; за један општи изборни округ који би обухватио цео народ, Устав не зна. Његов члан 74 каже, да народни посланпци не представљају поједпне пзборне округе, који постоје и који би били способни за изражавање једне колективне воље, него представљају цео народ, који ни у каквом виду није као целина организован, и стога није ни способан за изражавање једне колективне воље. Овај уставни проппс може само тако иматп смисла, ако се узме да под представљањем народа Устав није замшпљао представљање воље него представљање интереса. И. ПОСЛАНИЧКА НЕОДГОВОРНОСТ. (У. чл. 87. СП. чл. 106.) 185. Послашгчка неодговорност значи, да посланик не одговара за свој службени рад. На пр. посланпк држи говор у коме позива грађане на буну; за такав говор држан ван Скупштине, сваки би био кажњен; противу посланика кривични поступак је искључен. Посланичка неодговорност не покрива само послаников говор и глас, него покрива цео његов службени рад, дакле, и оне његове поступке који нису глас и говор; не покрива само оно што би посланик радио у седницама Народне Скупштине, него и оно што би радио у скупштинским одборима, изасланствима, или особитим дужностима које би му Скупштина поверила. Али чим његова службена радња престане, посланик одговара као обичан грађанпн. На пр. одговара за оно што би рекао на збору, или написао у новинама, ма колико то стојало у вези с његовим службеним радом; одговара за оно што би рекао и урадио и у самој Скупштини, али ван њених службених послова, у приватним односима. На пр. ако би за време одмора, у приватној свађп, ударио једнога друга. 186. Устав каже, да нико не може узети посланика на одговор за његов службени рад, изузимајући саму Скупштину, која врши над својпм члановима дисциплинску власт по прописима пословнпка. За свој службени рад посланик не одговара ни у кривпчном ни у грађанском смислу; не