Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

180

НАРОДНА СКУПШТИНА

одговара ни онда кад би његов рад носио обележје једнога деликта, и кад би, у сличном случају, сваки други могао бити осуђен на казну. (На пр. посланик је учинио дело увреде или клевете.) Са гледишта кривичног права, такви посланикови акти задржавају карактер противуправне и кажњиве радње; посланик је ослобођен казне само због свога посланичког својства, дакле, из једнога личног узрока. Следствено, његови саучесници могли би се казнити; онај који би му сместа повратио увреду (на пр. један слушалац са галерије кога би он увредио својим говором), могао би се користити пребијањем увреде за увреду, и т. д. Не само грађанска и кривична, него ни административно-дисциплинска одговорност не постоји за посланика. На пр. један посланик који је у исто време чиновник, не би могао бити кажњен дисциплински, по чиновничком закону, за увреду нанету Влади у Скупштини. Устав каже да посланик никад не може бити узет на одговор. Посланичка неодговорност јесте потпуна. Посланик не би могао одговарати ни по престанку мандата; не би могао одговарати ни с одобрењем Скупштине нити по свом властитом пристанку. Устав говори о узимању посланика на одговор. Из овога изилази, да надлежна власт може позвати посланика да сведочи о стварима о којима је говорио у Скупштини и о којима је дознао у својству посланика (на пр. о извесним чиновничким злоупотребама). Он се не може, као лекар или адвокат, заклањати иза позивне тајне. Слобода од сведочења јесте засебна привилегија, која се не подразумева у неодговорности за службени рад; зато је у новијим уставима изречно предвиђена, у нарочитим прописима. 187. Неодговорност за службени рад Устав признаје само посланицима. Она лица која би говорила у Скупштини без посланичког својства, на пр. чланови Владе, који не би били истовремено посланици, или владини повереници, могла би бити узети на одговор због својих исказа у Скупштини Ш. ПОСЛАНИЧКА НЕПОВРЕДНОСТ (ИМУНИТЕТ). (У. чл. 88. - СП. чл. 107 109.) 188. За своја дела ван службене дужности, посланик одговара као обичан грађанин. Али пошто је он у већој опасности од тенденциозног оптуживања него обичан грађанин, постављено је правило да он ни по каквој кривици не може бити узет на одговор без претходног овлашћења Народне Скушптине, која има да види, да ли се његово узимање на одговор оснива на озбиљној или на тенденциозној оптужби. То је што се назива посланичка неповредност или имунитет. Имунитет не скида са посланика одговорност за његова дела; имунитет је само јемство да његова одговорност неће бити злоупотребљена.