Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

ПРАВА II ДУЖНОСТИ НАРОДНИХ ПОСЛАНИКА

181

189. Према члану 88 Устава, посланик не може, без скупштинског овлашћења, бити узет на одговор ни за какву кривицу. Скупштински пословник протумачио је то тако, да се скупштинско овлашћење тражи само за отварање кривичног поступка противу послаиика; грађански поступак, на против, отварао би се противу њега исто онако као и противу обичних грађана. По приватним споровима, посланик би могао бити позиван од суда и без скупштинског овлашћења. По тпм споровима, шта више, противу њега би биле допуштене и судске принудне мере, не изузимајући ни притвор дужника. Један пут започет, грађански поступак имао би да тече противу посланика својим редовним током. Пословник такође прописује, да скупштинско овлашћење није потребно „за изрицање и извршење новчаних казни противу народних посланпка у току судског поступка“ (чл. 108). Овде су се јамачно имале на уму новчане казне које имају за циљ да парничне стране, њихове заступнике, сведоке и вештаке натерају на покорност и на пристојно понашање према суду. Овде пословнпк не разликује између грађанског и кривичног поступка. Дакле, и у кривичном поступку новчане казне биле би допуштене противу народног посланика. Разуме се, противу њега лично кривични поступак не би се могао отворити без скупштинског овлашћења, али, ако би он, по туђој кривпци, био уплетен у кривични поступак, на пр. као адвокат или сведок, на њега би се и без овлашћења скушптинског могле применити новчане казне. Како стоји са оним посланицима који су чиновници? Дали су они заштићени имунитетом од дисциплинских казни по чиновничком закону? На пр. посланик-чиновник објави у новинама једну службену тајну; да ли се за његово стављање под дисциплински суд тражи скупштинско овлашћење? У пракси има примера да се скушптинско овлашћење тражило и за издавање посланика дисциплинском суду. Ми сумњамо о правилности ове праксе. Како је пословник протумачио Устав, скупштинско овлашћење, потребно је само за казнено -судске мере, а не иза чиновничко-дисциплинске. У осталоме, било би нелогично, допустити противу посланика принудне мере у грађанском поступку, а не допустити противу њега дисциплинске казпе за чиновничке кривице. Принудне мере у грађанском поступку доносе собом лшпење слободе, и стога много више сметају посланику у вршењу његових функција, него чиновничко-дисциплинске мере, које одузимају посланику само пзвесна чиновничка права. Имунитет у кривичним делима дан је посланику у пнтересу његове личне слободе, јер његово узимање на одговор по тим делима може лако имати за последицу његов губитак слободе. Из тога изилази, да се скупштинско овлашћење не тражи за оне мере које нису управљене противу његове