Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

ПРАВА И ДУЖНОСТП НАРОДНИХ ПОСЛАНИКА

189

ково расположење према Влади као и добијање службе. Пз тог разлога, изборни закон за Уставотворну Скупштину уврстпо је и унапређење међу узроке губитка мандата. Садашњи изборни закон не предвиђа случај унапређења. Питање унапређења имало би практичког значаја само за професоре университета (остали чиновницп, услед примања мандата, 'долазе на расположење, и, докле на расположењу, не могу бити унапређени). Код професора университета треба разликовати повишење систематске плате путем периодских повипшца и помицање из нижега реда ванредних професора у вишп ред редовних професора. Периодске повишице под старим српским Уставом, нпсу се рачунале као унапређење које повлачи собом губитак мандата, јер се те повпшице добијају независно од Владе, на основу самога закона, као стечено право. Помпцање из реда ванредних професора у ред редовних професора, на против, требало би рачунати као унапређење. Пстина, универсптет, као аутономно тело, бира сам своје ванредне професоре за редовне, али професорски избори подносе се Влади на потврду. Да ли he Влада дати ту потврду, зависи од њене слободне оцене. Питање се стога поставља, да ли, по садашњем изборном закону, који пшпта не говори о губитку мандата услед унапређења, један посланик који је пзабран као ванредни професор, може за време трајања свога мандата постати редовни професор. С обзиром на то, да је унапређење посланика-чиновнпка било изречно забрањено у старом пзборном закону, а у новоме ппје впше, требало би закључитп да је сада ова врста унапређења допуштена. Пзгледа, да се у новом изборном закону не говори нпшта о унапређењу посланпка-чпновнпка зато, што по новом изборном закону може бити говора само о унапређењу професора-посланпка, а њпхова унапређења изборни закон није сматрао као опасна за њихову посланпчку самосталност. (c) посланички мандат престаје услед краљевог акта, кад Краљ распусти Народну Скупштину. Распуштањем Скупштине, Краљ поништава мандате свих посланика од један пут; он не може поништпти само мандат једног посланика по на особ. (d) посланичкп мандат престаје услед акта самога послашгка, када посланик да оставку. Оставка се упућује председнику Скупштине; она мора бити стављена на писмено, али не мора битп мотпвисана. Оставка се може поднети одмах после свршених пзбора, пре него је Скупштина избор оверила. По пословнику, оставка се само саопштава Скупштинп; Скупштпна не решава о томе да ли he је уважити. Према томе оставка је дефинитивна чим се саопшти Скушптинп; од тога тренутка она не може битп повучена. У скупштипској пракси има свега један случај по коме би изгледало да оставка