Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

204

НАРОДНА СКУПШТИНА

не могу бити усвојене пре него протече два дана од како је одборски извештај штампан и раздан. Иначе, о резолуцијама о пословнику претреса се и гласа као о обичним резолуцијама, т. ј. о њима се не воде два претреса, начелни претрес и посебни, него само један претрес, и с тим у вези о њима се гласа само један пут, да ли се у целини примају или одбацују. —По томе што је донет скупштинском резолуцијом, пословник би, строго узимајући, требао да важи само дотле докле траје Скушптина која га је проппсала. Једна Скупштина не може својим резолуцијама. обвезивати другу Скупштину. Али код нас је у пракси утврђено, да пословник који једном једна Скушптина пропише, веже и доцније Скупштине; он остаје у важности све докле не буде промењен оним начином који је сам за своју промеиу прописао. Искључиво право тумачења пословника припада Скупштини. Руководећи скупштинским радом, председник је, у првом реду, позван да каже, како треба пословник разумети, али то не значи да је своје право тумачења пословника Скупштина пренела на председника, тако да би, у случају спора о пословнику, цоследња реч припадала председнику. На против, у својој примени пословника, председник стоји под надзором целе Скупштине; сваки посланик има право скретати пажњу на повреду пословника, и, у случају несагласности између њега и председника, ствар решава Скупштина. 225. Код нас је у пракси утврђено, да је пословник унутрашњи акт Скупштине, акт који уређује њене унутрашње односе, и који нема никаквог спољашњег дејства т. ј. нема обавезне снаге ни за грађане ни за власти. Грађани и власти стоје под законом; скупштински пословник, као једностран акт скушптински, не може бпти старији од закона, као заједничког акта Краља и Скупштине. Међутим, и ако пословник нема обавезне снаге ни за грађане ни за власти, он садржи и такве прописе који су упућени грађанима и властима. На пр. члан 118, који каже, да никаква грађанска ни војна власт не сме издавати наредбе скупштинским стражарима; члан 122, који каже, да скушптински анкетни одбори имају према окривљеним лицима, према сведоцима и према вештацима сва права која закон даје истражним властима, и т. д. Овакви прописи остаће, по свој прилицн, мртво слово на хартији. Скушптнна нема судску власт, да бп могла сама казнити она лица која вређају пословник, а ако би се обратила суду, он би, без сумње, нашао да пословник није закон, и да стога он није дужан да га примени. Било би неопходно потребно, да се ти прописи пословника који треба да имају и спољашњег дејства, пренесу из пословника у један нарочити закон.