Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

216

НАРОДНА СКУПШТИНА

између тих људи од којих сваки стоји за себе, може владати велика разноликост погледа, њихово одређивање једног заједничког говорника може бити скопчано са несавладљивим тешкоћама. Ако се они не буду могли сложити, председник би имао да да реч првопријављеном ванстраначком говорнику, пошто се, кад пословник друкчије не каже, реч даје по реду пријаве. Исто решење ваља усвојити и у оном случају, када у пстој групи има неколико пријављених говорника с одвојеним мишљењем. Између закључења претреса у начелном и закључења претреса у посебном претресу постоје ове разлике. (а) У начелном претресу, Скушптина, одмах по саслушању представника група, без лчијег предлога, на основу самога пословника, решава, колико he претрес још трајати. У посебном претресу, она то решење може донети само на предлог четрдесет посланика; ако се не нађе толпки број посланика који траже закључење претреса, претрес траје докле се листа говорника не исцрпе. (b) Код начелног претреса, закључење претреса значи да се мора ограничити број седница; код посебног претреса, закључење претреса значи да се мора ограничити број говорника. Колико he седница претрес још трајати, утврђује Скупштина; колико he говорника још говорити, утврђено је унапред пословником. (с) Код посебног претреса, пословник, поред ванстраначких говорника, помиње још и страначке говорнике с одвојеним мшпљењем. Код начелног претреса, ова врста говорника није предвиђена; ту се говори само у опште о „другим посланицима“, т. ј. о посланицима који нису представници груна. Да ли под тим тако пшроким изразом ваља разумети како ванстраначке говорнике тако и страначке говорнике с одвојеним мишљењем? Ми не бисмо могли усвојити ово тумачење. 0 закључењу претреса, како начелног тако и посебног, говори се у истоме члану 41 СП. Ако је писац тога члана сматрао за потребно, да код посебнога претреса изречно помене страначке говорнике с одвојеним мишљењем преко којих је прешао ћутке код начелног претреса, то се да објаснити само тако, ако се узме да им је писац члана 41 хтео обезбедити код посебног претреса једно право за које је мислио да им код начелног претреса не припада. Осим тога, овакво тумачење боље одговара духу пословника. Наш пословник претпоставља постојање организованих парламентарних група, и стога је већ у начелу противан свему ономе што иде на дезорганизовање тих група. Страначки говорници с одвојеним мишљењем опаснији су за јединство групе него ванстраначки говорници; отуда долази, да пословшж, који је водио прилично рачуна о ванстраначким говорницима, страначке говорнике с одвојеним мишљењем' помиње само код посебног претреса: ту, где је реч само о појединостима вшпе или мање технпчким, он нм допушта да се појаве са својим одвојеним