Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

министри и чиновници

363

391. Разноврсност државних послова захтева њихову поделу на струке, од којих he свака имати свога засебног министра. Јединство државне управе, опет, захтева да се ниједном од тих струка пе управља без обзира на остале струке, од којих је она само из техничких разлога одвојена. Веза између појединих струка одржава се на тај начин, што се сви министри спајају у један савет, коме је главни задатак да се стара о потребној хармонији у државној управи. То је Министарски Савет. Органпзација МпнистарскогСавета није прописана Уставом, осим што је речено да he Министарски Савет имати свога председнпка. У старом српском закону о централној управп стоји, да се о седницама Министарскога Савета воде нротоколи, али у пракси тај се пропис не врши. Организација Министарскога Савета има тек да се изведе новим законом о централној управи. Из досадашње праксе изилазп само ово: (1) мпнистарске седнице држе се под председништвом самога Краља; председник Министарског Савета председава само у краљевом одсуству. (2) Поједина стручна питаља не расправљају се у Министарском Савету. него у т. зв. министарским комитетима, т. ј. уужим скуповима министара сродних струка. (3) Министарски Савет јесте тело за саветовање, а не за решавање. На седници Министарскога Савета долази се до споразума шта треба урадити; после тога потребне акте чине надлежни минпстри. Мпнистарски Савет као такав нема једну своју надлежност; није једна виша власт између Краља и појединих министара, која би решавала она питања која премашају надлежност појединих министара. Пзузетно, за извесне ствари специални закони траже формално решење Министарскога Савета. Ова су решења двојака: (а) Решење Министарскога Савета јесте претходни услов за министарски акт. На пр., по закону о државном рачуноводству, за извесне уговоре тражи се одобрење Министарскога Савета; те уговоре не закључује. Министарски Савет, него надлежни министар, али на основу претходног решења Министарског Савета. (b) Решење Министарског Савета јесте један самосталан акт. На пр., законом буде овлашћен Министарски Савет на издавање једне уредбе; он ће је издати сам, у облику свога решења. Иза тога решења не долази никакав министарски акт. Ови случајеви када Министарски Савет доноси формална решења, јављају се само по изузетку, услед изречних закопских прописа. У недостатку таквих прописа, узима се да је Министарски Савет само саветодавно тело. 392. Министарски Савет има свога председника, који, као и сваки други министар, може бити без портфеља. Он није старешина осталих министара; они нису његови потчињени већ његови другови; сви су министри непосредни органи краљеви и равни између себе. Задатак је председ-