Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

364

КРАЉ

ника Министарскога Савета да председава седницама Министарског Савета у краљевом одсуству, и да премапотписује уКазе чије извршење не спадау надлежност ниједнога другог министра. У неким државама, да би се пстакла већа политичка важност председника Министарскога Савета, Краљ поставља председника нарочитим указом; после тога, другим указом, на његов предлог, поставља остале министре. У нашој пракси, председник се поставља истим указом којпм и остали министри. Чиновнички закон издваја председника Министарскога Савета већом платом (120.000 динара годпшње). 11. чиновници. (У. чл. 18, 19, 105 lOB. Закон о чиновницима од 31 јула 1923.) 393. Када је реч о чиновницима, мисли се на чиновнике „грађанскога реда“. 0 официрима и војним чиновнпцпма постоје нарочити прописп. Пре свега, треба дати дефиницију чиновника. Сва она лица која се налазе у државној служби, нису чиновници; државној служби може неко принадати и без чиновничкога својства, као званичник или служитељ. За појам чиновника траже се по чиновничком закону три ствари: (1) постављење на једно место у државној служби (за разлику од службе општинске, црквене, и т. д.); (2) постављење на то место краљевим или министарским актом; (3) увршћпвање у једну чиновнпчку категорију, одн. групу. 110 старом српском закону о чиновницпма, за појам чиновника тражиле су се две ствари: краљев указ и постављење на једно место у државној служби. По садашњем Уставу и садашњем чиновничком закону, карактер чиновника може се добити и без краљевог указа, јер је право постављања чиновника подељено између Краља и мпнистара; Краљ поставља више, а министрп ниже чиновнике. По садашљем Уставу и садашљем чиновничком закону јавпла се п једна трећа карактеристика чиновничка које пре није било, а то је припадништво једној одређеној чиновничкој категорији, одн. групи. Раније, чиновници су се разликовалп само по платп; сада, сви чиновници разврстанИ су по категорпјама и по групама. 394. Да би неко могао ступпти 'у државну службу, тражи се, поред стручних квалификација, још и општа чиновничка способност. Њени су условп ови: (1) Држављанство. По Уставу, државну службу могу добитп само држављани. Држављани по прирођељу, који нису народности српско-хрватско-словеначке, могу добити службу само „ако су десет година настањени у краљевини" (чл. 19). Решењем Државног Савета, а на предлог надлежног мпнистра, могу се чпнити изузећа од овог уставног прописа у корист поједпних лица. Према овоме, страни држављани не могу добити &