Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

ПОСТАНАК УСТАВА

25

би био врховни закон, него закон подређен једном међународном уговору; издан на основу тога уговора, он би важио само дотле докле тај уговор не би био раскинут. Од овога другог мшпљења могућна је једна варианта, по којој Народно Behe и Српска Влада пису, као органи својих дотадашњих држава, закључили у децембарским актима један међународни уговор, него су, као први, самозвани органи новостворене државе СХС, поставили у децембарским актима основе њеног уставног уређења. На неки начин, то су били први носиоцп њене уставотворне власти. Али, питање се онда поставља, зашто су ти први носиоци уставотворне власти сматрали сазивање Уставотворне Скупштине као неопходно потребно, и зашто су сав свој рад обележавали само као претходну припрему за ту Скушптину? Узети, с једне стране, да Народно Behe и Српска Влада нису могли дати коначно уређење држави СХС, него се тога ради морала сазвати нарочита Уставотворна Скупштпна, и у истп мах узети, с друге стране, да су то исто Behe ита иста Влада могли коначно решити основна питања државног уређења у која ни сама Уставотворна Скупштина није смела више да дира, значи поставити једну поред друге две поставке које се узајамно искључују. По трећем мпшљењу, заједно са државом СХС постао је и један основнп правни пропис који је следовао из саме природе њенога постања. Та је држава постала у пме начела народног самоопредељења, као слободно уједињење свих Срба, Хрвата и Словенаца. Одатле је следовало, да њен први устав мора бити пзраз слободне воље уједињеног српско-хрватскословеначког народа. Све организоване власти које су се затекле у тренутку стварања државе СХС, биле су локалне власти српске, хрватске, словеначке. Ниједна није била позвана да говорп у име уједињеног народа српско-хрватскословеначког. Сам краљ Србпје није био ништа више него један локалнп орган, исто онако као што је бпла и српска Скупштпна илп загребачко Народно Behe. Пз тих разлога, организоване власти које су се затекле, нису смеле узети на себе издавање устава за државу СХС, него су оставпле тај посао једној Уставотворној Скупштини, коју би српско-хрватскословеначки народ, први пут спојен у истом бирачком телу, слободно изабрао. Такву једну Скушптипу није могла никаква друга власт ограничити, из простог разлога што осим те Скупштине није било никакве друге власти коју је народ државе СХС признао за своју. Специално, Краљ српски нпје могао ограничити Уставотворну Скупштину, не стога, што би он био Краљ, а она Уставотворна Скупштина, него стога, што је он био Краљ српскк, а она Скупштина српско-хрватско-словеначка. Ако се хтело да Уставотворна Скупштина буде ограничена Краљем, Краља је требало исто тако