Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

26

УВОД

подвргнути народном избору као и чланове Уставотворне Скупштине. Тек онда би се добила два чиниоца са једнаким правом да говоре у име српско-хрватско-словеначког народа, итаби се два чиниоца могла узајамно ограничавати. Докле је год Уставотворна Скупштина једина представљала тај народ у његовом новом политичком једпнству, она је, по прпроди ствари, морала бити суверена. Њена сувереност, међутим, још није значила да наш први устав мора бити донет без краљевог учешћа. Позвана да тумачи народну вољу, она је могла изјавити да народ жели монархију у којој he већ први устав бити заједничко дело Краља и Скупштпне. По овом трећем мишљењу, рад наше Уставотворне Скушптине ваљало би тумачити овако: Уставотворна Скупштина састала се као суверена, али, чим се састала, она је прогласила монархију, и признала Краља као другог уставног чиниоца поред себе. Не треба рећи: Уставотворна Скупштина затекла је краљевску власт установљену пре устава, и зато се заклела Краљу на верност. Треба место тога рећи, краљевска власт је установљена тек онда када ју је Скупштина признала полагањем заклетве. По четвртом мишљењу, са стварањем државе СХС није постао никакав правни пропис о начину на који he се она уредити. Правни прописи јавили су се тек са Видовданским Уставом. Следствено, дотога устава, Краљ нијемогао постојати као једна правно установљена власт с којом и Уставотворна Скупштина мора рачунати, али, као што он није могао постојати као таква власт, није могла постојати ни Уставотворна Скупштина. Ако за Краља није било правних прописа на којима he своју власт основати, није их било ни за Уставотворну Скушптину. У том предуставном стању, носиоци врховне државне власти били су политички чиниоци а не правни: њихова моћ није била правно утврђена, него је зависила од њиховог политичког утицаја. Питање о односу између Краља и Уставотворне Скупштине било је у ствари политпчко питање. Они који су тврдили да је Уставотворна Скуиштина суверена, хтели су pehn само то, да је, у нашој новој држава, Народно Представништво таква једна политичка снага да може издати какав xohe устав. Они који су тврдпли да Уставотворна Скупштина није суверена, хтели су pehn само то, да је, у нашој новој држави, Краљ таква једна политичка снага да и сама Уставотворна Скушптина мора о њему водпти рачуна. Све до доношења устава, између Краља и Скупштине вођена је борба у којо] су та два чиниоца мерила своје снаге; резултати њихове борбе утврђени су у Уставу, и тек тада њихови односи, према њиховим тачно одмереним снагама, постављени су на правну основу, Од ова четири мишљења, прво могу примити само они кеји у држави СХС виде продужење краљевине Србије, а