Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

430

ПРАВНИ ПОЛОЖАЈ ГРАЂАНА

грађана пред законом, Устав не признаје „племство нп титуле, нити икаква преимућства порођењу. 11 Под титулама разумеју се племићске титуле, а не титуле звања и позива (на пр. господпн саветник, господин правозаступник), нитп академски степени (на пр. господин доктор). Непризнавање тптуле није истоветно са забраном титула; свакоме би било слободно носити титулу као саставни део свога породичног пмена, али не би могао захтеватп да му се она и у службеним актима даје. Непризнавање „преимућства по рођењу“ ушло је у уставни текст ради бољег објашњења, да је по нашем јавном поретку установа племства немогућна. Иначе, уставотворац није хтео рећи да рођење не даје савршено никаква препмућства, и на пр. да се ванбрачној деци признаје исти правни положај као и брачној. Из претреса вођенога у Уставотворној Скупштини изилази: (1) Једнакост грађана пред законом не примењује се на чланове Краљевскога Дома, којима су Уставом одузета извесна грађанска права, на пр. право бити народни посланик п министар. (2). Једнакост пред законом треба узети у смпслу једнакости класа, а не у смислу једнакости полова. Устав није прогласио равноправност човека и жене; правни положај жене остављено је законодавцу да уредп. 460. Наши држављани имају пзвесне основне дужностп п извесна основна права. Основне дужности обележене су тек уопште у члану 21 У.; то су дужностп покоравања законима, плаћања пореза, служења у војсци. Али ове дужности постоје само „према одредбама закона." Поједини грађани могу на основу закона бптп ослобођени тих дужности, на пр. стално неспособни ослобађају се службе у војсцп. С друте стране, вршење ових дужностп, ако не свих, а оно некпх, може се тражити, не само од нашпх, него и од странпх држављана; на пр. покорност законпма странп држављани дугују као и.наши. Члан 21 има значај само једнога упутства за законодавца, да вршење основних дужности наметне, са могућним пзузецима, држављанима свију врста, а не само држављанпма одређених врста. 461. Основна права држављана деле се на грађанска права п на полптичка. Грађанска права обезбеђују држављанину његову приватну лпчност; политпчка права обезбеђују му учешће у јавном жпвоту. I. ГРАЂАНСКА ПРАВА. 462. Приватна лпчност држављанина обе-збеђена је Уставом и према судској и према управној власти. 0 судској власти Устав садржп ове одредбе: (I)никоме не може судити ненадлежнп суд, т. ј. никоме не може судпти суд чпја надлежност није унапред установљена законом. Судовп