Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

ЛИЧЧА. СЛОБОДл II ПОЛИТИЧКА lIPABA

431

установљени за једно посебно дело, и то пошто је дело учпњено, нпсу допуштени. Псто тако, никоме не може судити суд једне стране државе, јер је издавање наших држављана забрањено. (2) Ннко не може бпти осуђен док не буде надлежно саслушан, пли законпм начином позван да се бранп (из чега изилазп да и за највеће злочпне човек може бпти осуђен у одсуству). (3) Казна се може установпти само законом, и прпменпти једпно на дела за која је закон унапред рекао, да he се том казном казнитп (материалнп проппси казненог права не могу, дакле, пмати повратну снагу, разуме се, на штету окрпвљенога). Појединац је обезбеђен према судској власти на тај начин, што су они проппси судске органпзацпје и судског поступка којп спречавају неразложно п самовласно поступање судова, унети у сам Устав. II ако су, у ствари, то проппсп објектпвнога права, онп су, због своје везе са правном сигурношћу грађана, стављенп у онај одељак Устава којп говори о грађанским иравпма. 463. Противу управне властп поједпнцу су дана ова јемства: (1) Протпву незаконптпх аката управне властп држављани пмају право да се туже управнпм судовпма. (2) „За штете које учпне грађанима државни или самоуправни органп неправплним вршењем службе, одговарају пред редовним судом држава или дотпчно тело. Дотичнп орган одговоран је њима. Тужба за оштету застарева за девет месецп“ (чл. 18. У.). Постоје две могућностп: (а) штета је учпњена незаконптим актом управне власти, противу кога поједпнац има право да се тужи управном суду. На пр. поједпнцу је протпвно законским проппсима одузета једна концеспја. У том случају, појединац he се обратпти прво управном суду ради поништаја незаконптог управног акта, па тек после тога он he тужптп државу редовном суду, да му накнадп штету која му је тпм актом нанета. (b) Штета није учпњена појединцу једним актом управне власти, него радњом управних органа, радњом која се не може поншптптп, него се могу само њене последице изгладитп путем накнаде. На пр. телеграфска управа нанесе појединцу штету тпме што му не доставп на време једну пословну депешу. У томе случају, када не постојп нпкакав акт властп који треба претходно поништпти, поједпнац може државу одмах тужитп редовном суду за накнаду штете. У наведеном члану 18 обухваћене су обе могућностп: ту се говори о штети која је учињена неправилнпм вршењем службе. Израз „неправплно вршење службе“ довољно је растегљпв да, поред незаконптих аката управнпх властп, обухвати п оне радње управнпх органа које не одговарају појму добре службе, на пр. небрижљпвости управних органа, њпхове техничке погрешке, њихова