Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

ПОСТАНАК УСТАВА

27

друго, бар у првој варианти, само они који у држави СХС виде једну уговорну заједницу између државе аустро-угарских Југословена и краљевине Србије. Што се тиче оних који у држави СХС виде једну нову државу, њима остаје да бирају између трећег и четвртог мишљења. Tpehc мишљење изгледа већма правно: оно покушава да, још пре доношења Видовданског Устава, нађе неке правне прописе који су владали нашим државним животом. Четврто мишљење почиње правно објашњавање нашег државног жпвота тек од доношења Видовданског Устава; све што је томе уставу претходпло оставља без правног објашњења, као слободну игру полптичкпх чинилаца која још нпје узела сталне п одређене правне облике. П. ИЗВОРНИ ЗАКОН ЗА УСТАВОТВОРНУ СКУПШТИНУ. Изборни Закон од 3 септембра 1920, по коме су извршени избори за Уставотворну Скупштину, био је донет од престолонаследника-намесника и од привременога Народног Представништва. То је био један специални закон, који је имао да важи само за ту једну Скупштину. Његове главне одредбе биле су ове. На свакпх 30.000 становника бирао се један посланик; вшпак становништва преко 17.000 давао је права на још једнога посланика. Укупан број посланпка износио је 419. Изборни окрузи у Србији, Хрватској и Славонији, Босни и Херцеговпни били су, у главноме, истоветни с административним окрузима, одн. жупанијама. У Словенији, Далмацији, Банату и Бачкој изборни окрузи били су, у главноме, истоветни са судским окрузима. Црна Гора, у старпм границама, чинила је један изборни округ. Изборни окрузи били су врло неједнаке велЈгчине: док су једни бирали само три посланика, други су бЈграли 21 посланика. Само три града, Београд, Загреб и Љубљана, била су пздвојена као засебна изборна тела, и то Београд са шест, Загреб са пет, а Љубљана са четири посланика. Свп осталп градови бирали су посланпке заједно са селима свог изборног округа. Сеоско становништво као многобројније имало је при изборима надмоћност над варошким становништвом. Бирачко право уживали су сви мушкп држављани са навршеном 21 годином, без обзЈгра на то да ли и колико државног пореза плаћају (опште право гласа). Како није било закона о држављанству у држави СХС, то је изборни закон сам одредио која he се лица сматратп као држављани приликом избора за Уставотворну Скупштину. У држављане увршћена су, не само лица која су до 1 децембра 1918 имала држављанство, одн. припадништво или домовинско право у државама или терпторијама које су ушле у састав државе СХС, него су у држављане увршћени и сви „они по племену и језику Словени који су се, до почетка састављања бирачких