Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

ПОСТАНАК УСТАВА

29

изборни закон. Привремени пословник, пако издан у облику уредбе, није имао снагу једне уредбе, него снагу једне скупштпнске резолуције, јер га је Уставотворна Скупштина могла, у свако доба, променити својом резолуцијом. Његов је главни задатак био да регулише уставотворни поступак. Предлоге било о нацрту устава било о поједпним члановима устава могла је подпосити с једне стране Влада, а с друге двадесет посланика заједно; предлози су морали бити образложени. За подношење уставних предлога остављао се рок од десет дана, рачунајућп од дана избора уставног одбора. Уставни одбор бројао је 42 члана, изабраних или по споразуму шефова парламептарних група, пли по начелима сразмерног представништва. Уставни одбор узимао је најпре у претрес владин нацрт устава; ако тај нацрт не би могао примптп ни у начелу, одбор је имао да сам изради нацрт устава, водећи при томе рачуна о поднетим посланичким предлозима. Претрес устава у Уставотворној Скупштини могао се отворити тек пошто би протекло пет дана од како је штампан и раздан извештај уставног одбора. Претрес се водио у начелу и у појединостима. Појединачни или посебни претрес водио се једанпут, и то по главама а не по члановима, али после претреса једне главе, није се гласало о свима њеним члановима укупно, него о свакоме члану посебно. По свршетку посебног претреса гласало се о уставном нацрту у целости. На уставни нацрт онакав какав је пзашао из уставног одбора, посланици су могли предлагати амандмане (измене и допуне), али само у времену од подношаја одборског извештаја па до почетка начелног претреса. Предлози амандмапа морали су бпти образложени, и потписанп од двадесет посланика. Амандманп су проучавани најпре у уставном одбору; Скушптина је гласала прво о одборском предлогу, па онда о амандману. У току посебног претреса, амандмане су могли предлагати само Влада и уставни одбор; ако се Влада и одбор не бп сложпли, прво би се гласало о владином предлогу, па онда о одборском. Колпко he трајати начелни претрес устава а колико посебни, утврђпвао је одбор шефова група споразумно. Ако се у овоме одбору не би могло доћи до споразума, привремени пословник прописивао је следеће. У начелном претресу могло је у име једне групе говорити највише два говорнпка, свакп најдуже сат и по. Говорници који нису припадали ниједној групп, могли су говорити најдуже један сат. Они су долазили на ред тек после свих говорника група, п од Скупштине је зависило колико he им се седница ставити на расположење. У посебном претресу, свака је група имала права на два говорника, од којих је сваки могао говорити најдуже један сат. Говорници који нису прппадали ниједној групи, могли су говорити најдуже пола сата. У посебном претресу, овим говорницима није било обез-