Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

ПОСТАНАК УСТАВА

33

са већином од двије трећпне гласова.“ Али у поздраву који су упутпли престолонаследнпку-намеснику, изасланици Народнога Већа нису ништа помињалп о већини са којом he Уставотворна Скупштина изгласати устав. Престолонаследникнамесник, исто тако, прешао је преко тога ћутом. II оп и изасланици ограничили су се па изјаву, да устав државе СХС мора бптп дело једне Уставотворне Скупштине из општега правагласа. Када се Уставотворна Скупштина састала, Хрвати су, на оспову упутстава Народнога Beha, тражили за пуноважан закључак о уставу у целости већину од 2 /з. Срби су доказивалп да, у преговорпма који су претходили стварању државе СХС, Српска Влада ничим се није обвезала на већпну од 2 /з. У Крфској декларацпјп говорп се само о квалификованој већппи у опште: како та већина пије блпже одређена, то се може узетп, да свака већина која ппје обична, одговара слову Крфске декларацпје. Behmia прописапа пословнпком Уставотворпе Скупштине за коначпо решавање о уставу, није била обична, јер се није, као обична, израчунавала према кворуму већ према законом броју. У једној Скупштини од 419 чланова као што је била Уставотворна Скупштина, обпчна, кворумска већина, у најбољу руку, могла је пзноспти 106 гласова (под условом да се за кворум тражила половпна впше један од законог броја). По пословнику, за коначно решавање о уставу тражпло се 210 гласова, скоро два пута впше него кворумска већина. Хрвати су на ово одговарали, да је у Крфску декларацију квалификована већина унета из једнога нарочитог разлога, а то је да би се у уставном питању спречило племенско надгласавање. То племенско надгласавање може се спречпти само већином од 2 ,з, јер су Срби сами имали више од половпне мандата. Када је, у пословнику за Уставотворну Скупштину, коначно одбачена већина од 2 /з,Хрватски Народни Клуб изјавио је да остаје у Скушптинп само стога, да бп учинио последњи покушај српско-хрватског споразума. Ако до споразума ппак ие бп дошло, Народни клуб унапред је био решен да пступи из Уставотворне Скупштпне. Он није хтео учествоватп у једном гласању о Уставу у коме Хрвати и Словенцп нпсу бплп обезбеђени од српског надгласавања. IV. ВЛАДИН НАЦРТ УСТАВА И ЊЕГОВ ПРЕТРЕС У СКУПШТПНП. 4 Свој нацрт устава (необразложен) Пашићева влада поднела је Скупштпни 25 јануара 1921. 31 истога месеца изабран је један уставни. одбор од 42 члана (радпкална листа добпла Је 11 места, демократска такође 11, лпста Муслиманског клуба 3, заједничка листа републиканска и соцпалистичка 2, комунпстичка 7, земљорадничка 4, заједничка лпста Народног п Југословенског клуба 4). Када се 1 фе-